Janez Rozman je poslednji put bio u muzeju u Jajcu pre tridesetak godina dok je, kaže, s razredom išao putem Druge proleterske brigade.

„Nekako sam dirnut, jer, voleo sam taj sistem. Bio sam omladinac. Nekako sam imao to u srcu. Tako da mi je veoma drago da sam znao čoveka koji je imao veliku harizmu, veliko znanje i mogućnost da je naše bratske narode skupio“, priseća se Janez Rozman.

Direktor muzeja Enes Milak kaže da muzej u Jajcu godišnje poseti od 15 do 20 hiljada ljudi. „Slovenci su najbrojniji jer“, kako kaže direktor muzeja, „oni ovde u muzeju traže onu atmosferu koja je vladala '43. Oni ovde nalaze deo svoje tradicije“.

Ipak, muzej Drugog zasedanja AVNOJ-a je danas jedino što još u Jajcu podseća na Josipa Broza Tita i stvaranje socijalističke Jugoslavije. Posle rata u Bosni i Hercegovini, muzeja nije bilo. „Ništa nismo našli u ovoj zgradi. A onda smo počeli da prikupljamo nešto po Jajcu, a nešto iz obližnjih gradova, tako da smo u ovoj sali prvo postavili tri fotelje koje smo našli ovde u školi u jednom podrumu: Titovu fotelju i dve bočne fotelje“, seća se direktor Milak.

„Tito nam je proglašen za maršala“

Frano Franci Rajić dobro se seća te 1943. godine kada je u noći između 29. na 30. novembra, Tito sedeo u toj fotelji i kada se stvarala nova država. Rajiću je tada bilo 15 godina. Bio je partizan i ponosni član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ).

„Svako je znao da će se desiti nešto, ali nije se znalo šta – i to nešto veliko. Nas SKOJ-evce su skupili, i s vojskom nas rasporedili za osiguranje zgrade. Oko tri sata naišla je jedna grupa boraca. Peva se. Omladina, borci, oni koji su bili u Domu… Šta je, pitamo. Kažu, dobili smo državu i Tito nam je proglašen za maršala.“

Za Francija Rajića Tito je i dan danas njegov vrhovni komandant i heroj, iako je, kaže, svestan da su i partizani činili zločine u Drugom svetskom ratu. „Istina je da je najviše izginulo nevinih ljudi. Bilo je i naših grešaka. Što se mene lično tiče, nema razlike u tome ko je počinio zločin, koja vojska, koji ljudi… Ja to strašno osuđujem.“

„Bratstvo i jedinstvo bilo stvarno“

Prisećajući se svojih omladinskih dana i Tita, Rajić sa osmehom kaže da je Tito voleo omladinu, „a omladina mu je uzvraćala“. Zato Franci Rajić ističe da mladi ne smeju da zaborave Tita i bratstvo i jedinstvo, koje je, uverava, bilo stvarno.

„Ja sam radnik, i to industrijski radnik. Radio sam 14 godina na terenu. Niko me nije pitao koje sam nacije i koje sam vere. Nije bilo važno“, kaže Franci Rajić.

No, da će se zaboraviti Tito i ono što se dogodilo u Jajcu, toga se Franci Rajić u stvari ne plaši. Jer, iako je u poslednjem ratu Dom AVNOJ-a delom spaljen i postavka pokradena, turisti i učenici ponovno posećuju taj muzej…

Autorka: Marina Martinovic, Jajce

Odgovorni urednik: Ivan Đerković