Prvo pitanje novinara Mihaela Martensa odnosilo se na deklarisani cilj Crne Gore da već za dve godine postane punopravna članica Evropske unije. Jakov Milatović je naveo 2028. kao godinu kada bi njegova zemlja mogla postati 28. članica Unije. Potom je pojasnio:

„Od svih deset zemalja-kandidata, Crna Gora je jedina koja je otvorila sva pregovaračka poglavlja. Takođe smo zatvorili i najviše njih: do danas 14. Tokom kiparskog predsedavanja Savetu želimo da zatvorimo još neka. Nadamo se da ćemo do kraja ove godine ili tokom sledeće zatvoriti sva poglavlja, kako bi druga polovina 2027. godine, a možda i 2028, ostala za ratifikaciju pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji u parlamentima 27 država-članica. Da li će pristupanje biti 2028. ili 2029. nije presudno – ali treba da se dogodi još u mandatu sadašnje Komisije.“

Na potpitanje, da li je takav plan realan, Milatović je odgovorio da je to scenario kojeg se Podgorica drži, jer ima utisak da su evropski političari od ruskog napada na Ukrajinu 2022. shvatili da je proširenje usko povezane sa bezbednošću evropskog kontinenta. „Proces je ponovo postao geopolitički“, konstatovao je predsednik Crne Gore Milatović.

Šta je sa Srbijom?

Sledeće novinarsko pitanje se odnosilo na Srbiju: „Ako bi Crna Gora zaista pristupila EU, da li bi to moglo da ojača proevropsko raspoloženje u Srbiji, koje u poslednje vreme nije naročito snažno?“

Milatović je odgovorio: „Pristupanje Crne Gore EU bilo bi veće od same Crne Gore: poslalo bi signal svim državama kandidatima da proces proširenja živi“. Podsetio je i da je od pristupanja Hrvatske 2013. prošlo dosta vremena, a i da je Velika Britanija istupila iz Unije.

„Ako sada pristupi Crna Gora, to bi imalo ogroman pozitivan uticaj na sve kandidate za pristupanje, pa i na Srbiju. Poruka bi bila: reforme i nova politička kultura se isplate.“

Novinar je podsetio crnogorskog predsednika da je zbog ponašanja Mađarske pod Orbanom skepsa prema pristupanju još jedne članice s pravom veta u zemljama članicama velika. Milatović je na to odvratio:

„Ta tačka se preuveličava. Trenutno EU ima 27 država-članica i uvek postoji mogućnost da neka članica blokira određene stvari. Zašto onda stavljamo naglasak baš na Crnu Goru ili neku drugu potencijalnu novu članicu? Iako još nismo članica, mi već najmanje 15 godina gotovo potpuno – ako ne i potpuno – usklađujemo svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU.“

Strah od mađarskog scenarija

Na primedbu da je i Mađarska 2010. bila lojalna članica Evropske unije, a onda je na njeno čelo došao Orban, crnogorski predsednik je odgovorio nemačkom novinaru da takav političar može da se pojavi i u Francuskoj i u Nemačkoj.

„Pitanje o kome treba da razmišljamo jeste da li je jednoglasnost pravi put – ili je za određene odluke dovoljna kvalifikovana većina. To je racionalnije nego spekulisati o tome da li bi Crna Gora možda mogla nešto da blokira“, rekao je Milatović za nemačke novine.

Sledeće pitanje se odnosilo na stav Milatovića o inicijativi predsednika Srbije Vučića i predsednika Albanije Rame o nekoj vrsti članstva u Evropskoj uniji bez prava veta – šengenski prostor i jedinstveno tržište bi zadovoljili Beograd i Tiranu. Da li bi to bilo prihvatljivo prelazno rešenje za Podgoricu?

Milatović je odgovorio da je iz perspektive Vučića i Rame to sasvim legitimno. „Međutim, Crna Gora prati tradicionalni proces pristupanja EU, kao i sve zemlje do sada. Mi pregovaramo o tome da postanemo punopravna država članica.“

Pariz koči

Novinar je uzvratio da Podgorica možda precenjuje simpatije za proširenje u Berlinu i Parizu i da za punopravno članstvo Crne Gore nema većine u tamošnjim parlamentima. Predsednik Crne Gore Milatović je odgovorio:

„To ćemo znati kada to pitanje bude pred parlamentima tih zemalja. Kao pragmatičan i reformama okrenut političar, fokusiram se na stvari koje Crna Gora zaista može da kontroliše. Još imamo domaće zadatke i moramo da zatvorimo preostalih 19 poglavlja pristupnog procesa. Istovremeno pokušavam da vodim intenzivan diplomatski rad – ne samo u evropskim institucijama kao što su Komisija ili Evropski parlament, već i u svakoj državi-članici, jer će one na kraju odlučivati o našem članstvu. Ne razgovaram samo s vladama ili predsednicima tih zemalja, već i sa parlamentima, sa različitim političkim spektrom, jer razumemo da Crna Gora pristupa klubu demokratskih zemalja u kome se vlade mogu menjati. Na nama je da o prednostima našeg pristupanja razgovaramo ne samo sa vladama, već i sa opozicionim partijama.“

Na primedbu da Francuska već neko vreme iza kulisa koči Crnu Goru na svakom koraku, Milatović je odgovorio:

„Tačno je da smo u decembru imali nešto poput mogućeg nazadovanja, kada je Francuska blokirala zatvaranje najmanje dva pregovaračka poglavlja. Ali sam direktno razgovarao s predsednikom Emanuel Makron i razjasnio to pitanje. Kada sam bio u Francuskoj, pored razgovora s predsednikom, posetio sam i parlament, predstavio sam slučaj Crne Gore i odgovorio na mnoga pitanja francuskih poslanika, uključujući i neka veoma teška. Moj utisak je da je predsednik Makron spreman da podrži novu državu-članicu.“

*Ovaj izbor iz štampe sadrži citate, odlomke i sažetke iz medija na nemačkom jeziku i ne odražava stavove redakcije.