Ai Takahaši, 40-godišnja autorka iz Tokija, oduvek je želela da bude majka, ali zbog japanskih tradicionalnih stavova prema porodici i delimičnog prihvatanja prava LGBT+ populacije, ona sve više gubi nadu da će jednog dana postati roditelj.

Za istopolne parove u toj azijskoj zemlji je praktično nemoguće usvojiti dete. Takahaši ističe da je to šteta za hiljade dece koja u sirotištima širom Japana čeka hraniteljsku porodicu ili usvajanje.

„Oduvek sam želela da imam decu. Bila sam jednom u braku sa muškarcem i već sam tada razmišljala o tome da imam decu. Sada živim sa partnerkom i shvatila sam da bih radije živela sa detetom koje je već rođeno, nego da sama rađam", kaže Takahaši za DW.

Ova spisateljica ističe činjenicu da Japan ne dozvoljava parovima da usvoje dete, osim ako nisu u braku, ali ne dozvoljava ni istopolni brak.

Prepreke i za hranitelje

Alternativa koju je Takahaši razmatrala je hraniteljstvo, mada i tu ima velikih prepreka. Pravila o hraniteljima revidirana su tek prošle godine, čime je hraniteljstvo postala opcija za istopolne parove. Ali uslovi su strogi, naročito po pitanju visine prihoda, veličine stambenog prostora za dete, ograničenja radnog vremena hranitelja i zahteva da se obezbedi mesto u nekoj od ustanova za brigu o deci, čime se hraniteljstvo stavlja van dometa za mnoge parove.

Trenutno više od 45.000 dece živi u oko 600 stambenih objekata širom Japana. Deca dolaze iz domova u kojima su ih roditelji zlostavljali, ili u kojima ne mogu da brinu o deci zbog lošeg zdravlja ili finansijskih problema. Drugi su jednostavno napušteni.

„Volela bih da usvojim, ali činjenica je da je to teško i plašim se budućnosti. Ne žellim samo da rađam, više bih volela da imam dete kojem je nega potrebna", kaže Takahaši.

Akikazu Takami i njegov gej partner nedavno su prihvaćeni kao hranitelji u prefekturi Aiči u centralnom Japanu, ali su naišli na otpor roditelja čija deca su na hraniteljstvu.

„Prijavili smo se da budemo hranitelji i konačno smo dobili pozitivan odgovor, iako su nam službenici rekli da bi moglo da dođe do problema. Rekli su da ćemo to shvatiti kad dođe vreme", kaže Takami.

Službenici koji smeštaju decu u hraniteljske porodice imaju obavezu da obaveste biološke roditelje o tome gde deca idu, ali mnogi roditelji ne računaju na to da će hranitelji biti istopolan par.

Protivljenje bioloških roditelja

„Čak i kada Centar za brigu o deci misli da smo dobar par za dete, u mnogo slučajeva deluje da nas roditelji odbiju.

Kumi Macumoto, aktivistkinja grupe za zastupanje porodica seksualnih manjina „Rejnbou Famili", kaže da ukorenjeni stavovi i zastarela percepcija o tome kako porodica treba da izgleda, sprečava decu da žive uz hranitelje koji bi mogli da im pružaju ljubav.

„Trenutno u Japanu samo bračni parovi mogu da usvajaju decu. Hranitelji mogu da se registruju, ali u stvarnosti je vrlo malo onih koji zapravo dobiju decu. Nažalost, seksualne manjine nisu jednako tretirane u japanskom društvu", kaže ona za DW.

Ona je istakla da s obzirom na to da se istopolni brakovi ne priznaju, kao posledica toga su ti parovi isključeni iz raznih zakonskih zaštita i poreskih olakšica koje uživaju heteroseksualni parovi.

„Diskriminatorni tretman LGBT+ zajednice se poboljšao protekle decenije, zahvaljujući naporima različitih LGBT+ organizacija i pojedinaca da promene svest društva. Međutim, njihova socijalna ljudska prava su i dalje ugrožena zbog toga kakvi su zakoni u zemlji", ističe Macumoto.

Ona dodaje da postoji mogućnost da sirotišta imaju predrasude prema istopolnim parovima i smatraju da oni nisu u stanju da normalno odgajaju hraniteljsku decu.

Nerazumevanje

„Mislim da postoji nerazumevanje i neznanje kod službenika hraniteljskih domova. Osim toga, s obzirom na to da je japanska vlada konzervativna, mislim da nema zvaničnika koji imaju hrabrosti da promene stvari", kaže aktivistkinja.

Macumoto dodaje da vlada kao razlog za nepriznavanje istopolnih brakova navodi izgovor da postoji „nerazumevanje javnosti", iako istraživanje javnog mnjenja pokazuje da je sve više ljudi koji su za istopolne brakove, naročito među mladima.

Za Ai Takihaši promene ne stižu dovoljno brzo.

„Prava istopolnih parova su loša u Japanu. Veoma sam isfrustrirana kao osoba u istopolnoj vezi. Jer nemamo ista prava kao hetero parovi. Želimo da imamo decu na isti način, ali nama to nije dozvoljeno. Mi smo takođe par", kaže ona.

Takahaši dodaje da japanski političari ne razmišljaju o tome šta je najbolje za porodice i decu, već samo o sopstvenoj poziciji.

„Veoma je tužna situacija. Osećam da za nas nema budućnosti. Iskreno se nadam da će stvari uskoro biti bolje", zaključuje ona.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.