Naredne nedelje očekuje se susret kineskog, ruskog i američkog predsednika na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) u kineskom Šenženu. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su pripreme za sastanak u punom jeku.

Na samitu će učestvovati i japanska premijerka Sanae Takaiči. U Tokiju strahuju da bi Donald Tramp, posle teškog izbornog poraza, mogao da pokuša da ostvari brz spoljnopolitički uspeh kako bi pokazao svoje državničke sposobnosti, pritom zanemarujući interese regionalnih saveznika SAD.

Japanski ministar spoljnih poslova Tošimicu Motegi razgovarao je 9. novembra, na marginama sastanka ministara spoljnih poslova Grupe sedam (G7) u Parizu, sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom. Posle razgovora, japansko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da dve zemlje žele da nastave da jačaju bezbednosnu saradnju kako bi unapredile sposobnost japansko-američkog saveza da odvrati potencijalne protivnike i odgovori na pretnje. Najavile su i da će ostati u bliskom kontaktu povodom situacije u indo-pacifičkom regionu. Detalji dogovora nisu objavljeni.

Zašto je Japan zabrinut?

„Japan strahuje da bi Tramp, suočen sa republikanskom manjinom u oba doma novog Kongresa i oslabljen na unutrašnjopolitičkom planu, mogao da iskoristi predsednička ovlašćenja kako bi se više usredsredio na spoljnu politiku“, kaže Sebastijan Maslov, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Tokiju.

Prema njegovim rečima, eventualni američko-kineski sporazum mogao bi kineskom predsedniku Si Đinpingu da otvori prostor za pojačavanje pritiska na Japan. „S obzirom na zategnute kinesko-japanske odnose, to premijerku Takaiči dovodi u težak položaj i moglo bi da je navede da iznova proceni odnose između SAD i Kine“, smatra Maslov.

Margarita Esteves-Abe, profesorka na Univerzitetu u Sirakuzi i stručnjakinja za japansku politiku, upozorava da Japan strahuje od „Trampa, koji je usredsređen na trgovinu i nagodbe i koji bi Tajvan mogao da koristi kao pregovarački adut“. Prema njenim rečima, Tramp je navodno, posle majskog sastanka sa Si Đinpingom, američku prodaju oružja Tajvanu opisao kao „dobar pregovarački instrument u odnosima sa Kinom“.

Očuvanje geopolitičke ravnoteže

Japan je zabrinut i zbog mogućeg približavanja Vašingtona Severnoj Koreji i Rusiji. Esteves-Abe ističe da se SAD oslanjaju na Japan kao na svoju najvažniju vojnu bazu u indo-pacifičkom regionu i da Vašingtonu nije u interesu da dopusti provokativno ponašanje Rusije i Severne Koreje prema Japanu. Ipak, upozorava da bi porast pretnji, uz popustljivost SAD, mogao da oslabi poverenje Tokija u savez sa Vašingtonom.

Maslov navodi da je japanska bezbednosna strategija usmerena na zaštitu liberalnog međunarodnog poretka i suzbijanje kineskog uticaja u indo-pacifičkom regionu. „Japan ističe savez sa SAD kao temelj svoje spoljne i bezbednosne politike. Međutim, činjenica je da nema rezervni plan ako se taj savez raspadne“, upozorava on.

Širenje mreže bezbednosnih partnerstava

Maslov naglašava da su napori za jačanje japanskih oružanih snaga čvrsto povezani sa savezom sa SAD i da su pozivi na izgradnju potpuno samostalnih odbrambenih kapaciteta, zbog ograničenih mogućnosti zemlje, kratkoročno nerealni.

Tokom protekle decenije Tokio je sistematski širio mrežu bezbednosnih partnerstava. To podrazumeva intenzivniju odbrambenu saradnju sa zemljama Evropske unije i NATO-a, uspostavljanje odnosa sa Australijom koji su gotovo na nivou savezništva, kao i učešće u različitim bezbednosnim inicijativama u indo-pacifičkom regionu, između ostalog i sa Filipinima.

Takva politika odražava težnju Japana da preuzme aktivniju ulogu u oblikovanju regionalne i globalne bezbednosti, smatra Maslov. Tokio se nada da tokom preostale dve godine Trampovog mandata neće doći do ozbiljnijih regionalnih sukoba i da odlučnost Vašingtona neće biti stavljena na iskušenje pre dolaska nove i „strateški kooperativnije vlade“, dodaje Esteves-Abe.

Ipak, Maslov upozorava da „nada nije strategija“. Japan, kaže on, mora da nastavi i intenzivira napore za očuvanje saveza sa SAD, povećava izdvajanja za odbranu i istovremeno jača sopstvenu ekonomsku bezbednost.