Poslednjih meseci ponekad je mogao da se stekne utisak da kineska vlada odugovlači s donošenjem odluke u „Slučaju Gao Ju“. Izricanje presude odlagano je dva puta što je za kineske sudove prilično neobično. „Političko rukovodstvo još nije odlučilo“ – to je bilo nezvanično obrazloženje sudija. Optimisti su to interpretirali kao dobar znak. Nadali su se da presuda možda neće biti tako visoka kao što se strahovalo. Ipak, među posmatračima niko nije računao s oslobađajućom presudom.

U aprilu prošle godine pekinška policija uhapsila je 71-godišnju novinarku. Optužba je glasila: odavanje državnih tajni. Nije bilo konkretnih detalja o tome šta za šta se tereti novinarka, odnosno o kakvim se to dokumentima radi, koje je ona, navodno, prosledila dalje. Pretpostavljalo se da je reč o takozvanom „Dokumentu broj 9“ – spisu kojim vlada upozorava na posledice zapadnog uticaja, na primer zapadne parlamentarne demokratije. Ili slobode medija. Informacije iz tog dokumenta najprije su se pojavile na jednoj stranoj, a onda i na raznim kineskim internet-stranicama.

Sada je stigla presuda: sedam godina zatvora za ženu koja ima 71-nu godinu. Sud je time potvrdio navode tužilaca koji su tvrdili da je Gao Ju „strancima ilegalno prosleđivala državne tajne“. Po navodima njenih advokata, argumenti odbrane uopšte nisu igrali nikakvu ulogu. Presuda je jasna poruka svima onima koji se kritički bave kineskom politikom.

Protest saseći u korenu

Peking se poslednjih meseci prilično oštro odnosi prema kritičarima. Poslednji takav primer jeste hapšenje pet feministkinja koje su htele da protestuju protiv seksualnog napastovanja u autobusima i podzemnoj železnici. Aktivistkinje su, doduše, nakon plaćanja kaucije, opet na slobodi, ali još uvek im preti podizanje optužnice. Taj slučaj deluje apsurdno i to ne samo zbog toga što su se feministkinje svojom borbom za više prava žena založile za ono što rado proklamuje i Komunistička partija. Međutim, očigledno je da vlada ima samo jedan prioritet: po mogućnosti već u korenu saseći svaki oblik protesta.

Ima i mnogo drugih primera: hapšenje Pua Žićenga na primer, advokata koji se bavi zaštitom ljudskih prava. U maju prošle godine optužen je za „izazivanje nereda“. Pu je između ostaloga bio i advokat umetnika Aja Vejveja. Ili, recimo, presuda protiv ujgurskog akademika Ilhama Tohtija u septembru. On je bio na glasu kao umereni predstavnik ujgurske manjine u autonomnoj oblasti Sinkjang na zapadu Kine. On se sada nalazi iza rešetaka – osuđen je na doživotnu zatvorsku kaznu.

Presuda izrečena Gao Ju uklapa se u tu sliku. Očigledno je da kineska vlada želi da, što je pre moguće, suzbije sve ono što bi moglo da smeta u ostvarenju „kineskog sna“ državnog šefa Sija Đinpinga. Kritičarima u Kini, život postaje sve teži.