DW: Pokret podrži RTV, koji okuplja bivše i sadašnje novinare pokrajinskog javnog servisa kao i građane, podneo je u ponedeljak ujutru krivičnu prijavu protiv Upravnog odbora te medijske kuće. Tamo su pre godinu dana nastupile masovne kadrovske promene koje su dovele do pada gledanosti i objektivnosti javnog servisa sa kojeg je praktično iskorenjena debata i koji sada služi propagandi vladajuće Srpske napredne stranke. U krivičnoj prijavi u koju DW ima uvid tereti se celokupan Upravni odbor za nesavestan rad. Kako se to pravno obrazlože?

Veljko Milić: Upravni odbor je u stvari započeo smene smenom dotadašnjeg direktora programa Slobodana Arežine, navodno zbog pada gledanosti. Tada je imenovan vršilac dužnosti direktora programa, a posle ostavke glavnog i odgovornog urednika Prvog programa i tu je imenovan v.d. Upravni odbor je bio dužan da raspiše konkurs za imenovanje na te dve funkcije. Oni su to i učinili, ali nikada nisu doneli odluku o okončanju tog konkursa tako da je RT Vojvodine i dalje u v.d. stanju što se tiče najodgovornijih funkcija. Njihova odgovornost je u tom nečinjenju jer im je dužnost bila da izaberu glavnog urednika i direktora programa.

Smena koju ste pomenuli je početak priče. Ona je za sobom povukla „premeštaje" 14 urednika i voditelja emisija. Nije li to prirodno, da novi vršilac dužnosti programskog direktora izvrši kadrovske promene?

Novi vršioci dužnosti svakako imaju mogućnost da menjaju ljude i imenuje one sa kojima žele da sarađuju. Međutim ako takve promene dovedu do urušavanja gledanosti i kvaliteta programa onda je Upravni odbor dužan da deluje i te promene spreči, to jest da izvrši nadzor nad radom urednika i direktora programa. Ukoliko je Slobodan Arežina smenjen zbog navodnog pada gledanosti, onda je Upravni odbor to bio dužan da učini i sa aktuelnim vršiocima dužnosti ili da obavi svoju dužnost i okonča konkurs za te dve pozicije.

U krivičnoj prijavi se navodi da su ukinute neke značajne emisije poput „Radara", „Gruvanja" te da su informativne emisije povećale udeo prostih vesti i saopštenja nauštrb analize i debate – nije li to, pravno gledano, legitimna odluka novih urednika?

To već nije legitimna odluka urednika jer postoji Zakon o javnim medijskim servisima koji propisuje da su ti servisi dužni da ostvaruju javni interes u oblasti informisanja – blagovremeno, potpuno nepristrasno, profesionalno informisanje građana. Javni servisi su dužni da obrate pažnju na kvalitet programa, na način na koji izveštavaju. Uređivački koncept se, koliko mi je poznato, promenio. Televizija je izgubila dotadašnju nepristrasnost, a istraživanja pokazuju da se favorizuju određene ličnosti i političke stranke. Sam kvalitet programa je smanjen ukidanjem nekih emisija koje su podrazumevale debatu.

Pomenuli ste gledanost kao obrazloženje Upravnog odbora – glupavo obrazloženje, dodajem – za smenu Arežine. Sada se u ovoj krivičnoj prijavi takođe gledanost navodi kao osnov da Upravni odbor mora da reaguje nadzorom. Međutim, da li gledanost može biti ikakav kriterijum za javni servis? Njemu ne sme biti cilj da bude komercijalan i gledan.

Apsolutno ste u pravu. Gledanost sam pomenuo samo kao pokazatelj da Upravni odbor u istim ili sličnim situacijama ne postupa na isti način. Uloga javnog medijskog servisa je da ostvaruje javni interes, a tu sigurno ne spada gledanost programa. Upravo zbog toga što su javni servisi ograničeni javnim interesom, oni su obavezni na kvalitet programa i ostvarivanje prava građana na potpuno, blagovremeno i nepristrasno informisanje.

Zanimljivo mi je da ono što je najveća zamerka na račun RTV – to da je to postao još jedan propagandni kanal SNS i Vučića – u ovoj prijavi ne nalazi mesta. Jedino je navedeno da se pojačano izveštava o događajima i pseudodogađajima koje organizuje vlast, što i dalje ne govori o tome kako se izveštava. Pretpostavljam da je pred sudom teško dokazati kvalitativnu stranu novinarskog rada jer sudije nisu medijski analitičari?

Tako je. Međutim, krivična prijava se predaje tužilaštvu koje će oceniti da li uopšte ima osnova za dalje krivično gonjenje i da li će postupak dospeti do suda. Videće se da li će javni tužilac imati sluha da prepozna na koji je način povređen javni interes. Ali da, vrlo će teško biti tužiocu, koji je takođe pravnik, da oceni zašto je opala gledanost mada za to postoje neka istraživanja koja su predata uz krivičnu prijavu pa će i tužilac imati priliku da se upozna sa njima.

Već je bilo nekoliko pravnih akcija povodom upodobljavanja RTV-a: recimo prijava sindikata „Nezavisnost" Inspekciji rada jer su zaposleni – inače zaposleni preko agencija za rad! – jedno vreme radili bez ugovora. Zatim prijave Regulatornom telu za elektronske medije zbog toga što je nekoliko puta na RTV u izbornom programu do reči dolazio samo kandidat Vučić, zato što je predstavljan kao premijer, a u stvari je vodio kampanju, kao i zato što je funkcioner SNS Nemanja Starović vodio jednu emisiju u kampanji, što je zabranjeno. Pa ipak, od svega toga ništa nije bilo. Da li sada ima prostora za nadu da će se išta desiti?

Nadležni organi očigledno ignorišu takve prijave iako lično i profesionalno smatram da su osnovane. Nažalost ne postoji mehanizam koji će Inspekciju rada naterati da dođe u RTV i izvrši svoju dužnost. Što se tiče sindikata i građana koji su podnosili prijave tokom predizborne kampanje, oni su svoju dužnost ispunili. Državne organe ne možemo naterati da počnu da reaguju, osim daljim vršenjem pritiska.

Nedavno je na beogradskom Apelacionom sudu, za mnoge neočekivano, pala presuda protiv nedeljnika NIN koji je označio ministra policije Stefanovića „glavnim fantomom iz Savamale". Da li nam to govori da vlast zna povremeno i da popusti stisak ili da u sudstvu i dalje ima ljudi koji su jednovremeno dovoljno časni i dovoljno hrabri?

Jedna lasta ne čini proleće pa tako ni jedna presuda apelacionog suda ne govori mnogo. Samo mesec dana kasnije je isti taj Apelacioni sud doneo presudu protiv Nezavisnog društva novinara Vojvodine kojom je preinačena presuda u kojoj se odbija tužbeni zahtev. U apelaciji je u celosti prihvaćen tužbeni zahtev tužioca (Danijel Kulačin, nekadašnji funkcioner Treće Srbije, prim. red.). Tako da ova jedna presuda u slučaju NIN-a ne može biti pokazatelj bilo kakvog napretka u sudstvu.

Čemu onda ova prijava u slučaju RTV ako se već ništa ne može uraditi?

Sam Zakonik o krivičnom postupku propisuju pravo i dužnost građana da prijave krivično delo. Građanska je dužnost svakoga da nadležnom državnom organu prijavi ukoliko smatra da je izvršeno krivično delo ili postoje nepravilnosti. Ukoliko državni organi ne žele da reaguju barem neće imati izgovor da se niko nije žalio niti prijavio slučaj. Ovakve prijave predstavljaju određeni vid pritiska na državne organe da konačno počnu da rade. Nepravilnosti na javnom medijskom servisu ne tiču se samo pojedinaca već svih građana koji ga finansiraju i kojima je garantovano pravo na nepristrasno izveštavanje. 

Ako nešto od ove prijave bude, ako ode pred sud, kakve mogu biti kazne za Upravni odbor koji nesavesno radi?

Sankcije za ovo krivično delo su novčane ili kazne zatvora do tri godine, to je raspon u kojem sud može da odlučuje.

A da li bi to teoretski uticalo na sam program RTV?

Smatram da odluke koje su narušile kvalitet programa RTV sada nažalost ne mogu da se poprave. Očekujem i nadam se da će – zbog sporosti našeg sudstva – ako i dok ovaj slučaj dođe pred sud, do tada biti izabrani programski direktor i glavni i odgovorni urednik, to jest da će biti okončani konkursi raspisani pre godinu dana. Ako i budu donete osuđujuće presude, to neće biti razlog da se bilo šta naknadno promeni na RTV, ali može biti pokazatelj kako treba postupati ubuduće. Ne želim da bilo koga označavam izvršiocem krivičnog dela pre nego što to sam sud odluči.