Gotovo svi komentari i izveštaji u štampi na nemačkom jeziku koji se bave izborima u Hrvatskoj, ističu razlike između novog predsednika Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Andreja Plenkovića i njegovog prethodnika Tomislava Karamarka.

Berliner cajtung novog predsednika HDZ-a i mogućeg hrvatskog premijera Andreja Plenkovića naziva „uverenim Evropejcem“ i „diplomatom“, ali istovremeno ukazuje i da bi mu to unutar stranke moglo doneti probleme. „Plenković je nekoliko godina proveo u Evropskom parlamentu i zato ga kritično posmatraju s desnog krila stranke. U Hrvatskoj su vera u 'hrvatstvo' i jedan katolički, do granica reakcionarnog izraženi konzervativizam, veoma rašireni, pogotovo među HDZ-ovim biračima. Toj činjenici ne može da se otrgne ni poliglota Plenković.“

Potrebne reforme

Konzervativni Frankfurter algemajne cajtung procenjuje kako će se izbori odraziti na ekonomska kretanja u hrvatskoj i zaključuje da će se, uprkos političkoj „pat-poziciji“, privreda za sada kretati nabolje. „Ekonomija će se za sada pozitivno razvijati, i to pre svega zahvaljujući turizmu koji profitira od kriza u severnoj Africi i Turskoj“. Frankfurtski list istovremeno upozorava na potrebu sprovođenja reformi i citira stručnjake koji su manje optimistični nakon ishoda izbora. „Nisam optimista i mislim da stvari neće krenuti nabolje, odnosno da će se krenuti s reformama“, kaže za Hermine Vidovic s Bečkog instituta za međunarodne komparativnu ekonomiju (WIIW). Ona smatra da su neophodne duboke reforme javnog sektora, obrazovanja i tržišta rada. „Ali na to se niko ne usuđuje da ne bi razljutio biračko telo. Pre se prihvata činjenica da se mladi iseljavaju, nego što se nešto preduzima“. Glavni ekonomista Sber-banke za jugoistočnu Evropu Vladimir Vano smatra da će politička stabilnost biti odlučujuća ako se želi da se održi proces skromnog ekonomskog oporavka.

Jedan gubitnik, bez pobednika

I u političkom izveštaju Frankfurter algemajne cajtunga pod naslovom „Hrvatski konzervativci slave – projekat Plenković“, sumnja se da će tko biti u stanju da pokrene preko potrebne reforme. „Most i HDZ primorani su na pragmatična rešenja. Ostaje otvoreno da li će im poći za rukom da napokon pokrenu reforme“.

Švajcarski Noje cirher cajtung pod naslovom „Jedan gubitnik, ali bez pobednika“ nakon kraćeg osvrta na zabranu točenja alkohola na postizbornom slavlju u centrali HDZ-a, „kako se ne bi ponovile prošlogodišnje scene“, zaključuje da novi predsednik te stranke može da bude zadovoljan. „Uprkos sramnom nastupu njegove stranke u prošloj vladi, nacionalni konzervativci su zadržali otprilike isti broj glasača“. To je, zaključuje se u tekstu, jedina zasluga Andreja Plenkovića. „Obećanje bivšeg diplomate i poslanika u Evropskom parlamentu da će stranku da otrgne iz desnog ćoška u koji ju je saterao bivši predsednik Tomislav Karamarko, očigledno je naišlo na dobar odjek. HDZ bi sada trebalo da se, nakon ere Sanadera, po drugi put definiše kao hrišćansko-demokratska stranka 'po evropskom kroju'.“

Zemlja razočaranih

Levo-liberalni nemački dnevnik Zidojče cajtung smatra da su građani Hrvatske na poslednjim izborima pokazali ravnodušnost. „Hrvatska je postala zemlja ljudi bez iluzija. Samo 53 odsto birača potrudilo se da glasa (na prethodnim je glasalo 60 odsto). Posebno su se mladi uzdržali od izbora“, navodi Zidojče cajtung i zaključuje da je „demokratija mnoge građane razočarala“.

Berlinski Tageszeitung, ukazujući na odnos snaga u budućem Saboru koji ni jednoj stranci ne omogućava lako sastavljanje vlade, donosi članak pod nazivom „Izbori ne donose uvek rešenje“ i ukazuje na to da je još uvek moguća vlada u kombinaciji socijaldemokrata (SDP) i Mosta koji ustrajava na svojim ključnim reformama društva.