1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Stil života

Jedanaest stvari koje treba znati o karnevalu u Nemačkoj

11. novembar 2024.

Kao i uvek, 11. novembra u Porajnju počinje peto godišnje doba - karnevalsko. Kulminacija je tek za nekoliko meseci. Evo šta treba znati o karnevalu.

Sa prošlog karnevala u Kelnu
Sa prošlog karnevala u KelnuFoto: Christoph Hardt/IMAGO/Panama Pictures

1. Početak sezone

Karnevalse održava u gradovima duž reke Rajne, u Kelnu, Diseldorfu, Majncu, Ahenu, Bonu… On uvek počinje 11.11. u 11 sati i 11 minuta – sekunde se ne računaju, jer tradicija seže još iz davnog doba kad se one i nisu brojale.

Rituali u pojedinim karnevalskim gradovima donekle se razlikuju. U Diseldorfu se u tom trenutku „budi“ Hopedic (Hoppeditz) i to u tegli senfa, što je inače specijalitet tog grada. Taj izmaštani karnevalski lik tamo je spavao od prošlog karnevala. U Kelnu se predstavlja novo tročlano rukovodstvo – Dreigestirn, što je praktično „vlada karnevala“. U Majncu se čita karnevalska proklamacija, Narrencharta...

Zajedničko za sve je da se svira, peva, pleše i zabavlja, a ne treba zaboraviti i da se nešto popije. Naravno, alkoholno.

Hopedica su u Diseldorfu probudili i on je ustao iz tegle senfaFoto: Ying Tang/NurPhoto/picture alliance

2. Karnevalske „sednice“

Nakon 11.11. i formalno su dozvoljene „sednice“, kao i ples pod maskama. To su u stvari zabave sa mnogo ljudi, uz šalu, viceve, muziku – i alkohol. „Zvanična“ karnevalska udruženja s tim „sednicama“ počinju obično tek nakon Nove godine, ali nezvanične – i alternativne kao što je npr. „Štunkzicung“ (Stunksitzung) u Kelnu – na programu su već u decembru. Ta „alternativa“ u Kelnu postala je inače prava institucija, pa je kartu za ulaz gotovo nemoguće naći.

U to vreme i javni servis WDR redovno prikazuje svoju „sednicu“ – ali tradicionalni vicevi i šale na njoj po pravilu su pripremljeni tako da budu razumljivi i van karnevalskih gradova, a naravno i da su „politički korektni“. Drugim rečima, najbolje šale i vicevi obično nisu na televiziji.

Anarhija na Štunkzicungu u KelnuFoto: Oliver Berg/dpa/picture alliance

3. Nova Nova godina u Majncu

A onda, tek što se nekako dočekala Nova godina, u Majncu se 1. januara održava karnevalska povorka „Fastnaht-kampanje“ (Fastnachts-Kampagne) – uz mnogo pesme, svirke, a naravno da se i tu treba okrepiti pokojom čašicom. Tamo naime smatraju da je najbolje sredstvo protiv novogodišnjeg mamurkula – još malo alkohola.

Prvi januar u MajncuFoto: Andreas Arnold/dpa/picture alliance

4. Učenje pesama

Svaki grad ima svoje karnevalske pesme koje se pevaju već generacijama, a stalno se pišu i nove. U Kelnu već više od dve decenije traje kampanja LMS u okviru koje ljudi mogu da nauče da pevaju karnevalske pesme. Tu ume da bude i problema s jezikom: LMS je naime na „čistom nemačkom“ skraćenica za Lass mich singen (Pusti me da pevam), ali ime kampanje je naravno na kelnskom dijalektu: Loss mer singe.

Na tom dijalektu su obično i reči karnevalskih pesama, tako da tu ima šta da se uči. Neke lingvističke cepidlake kažu da je kelnski dijalekt u stvari samo sleng nastao pod uticajem (gotovo izumrlog) dijalekta „platdojč“ (plattdeutsch) koji se govorio u tom kraju. Međutim, ako takvo mišljenje iznesete u Kelnu, sigurno nećete naći mnogo prijatelja. U tom kraju oni kelnski dijalekt zovu Sprach, dakle „jezik“, i u najboljem slučaju će vam predložiti da – prvo nešto popijete.

„Pusti me da pevam“ – pripreme za karnevalFoto: Jörg Carstensen/dpaweb/dpa/picture alliance

5. Kampovanje u januaru

Neka udruženja uoči karnevala podižu šatore – ili kako oni kažu „bivake“ (Biwaks) – u kojima vrše pripreme za opsadu grada kad počne karneval. U tim šatorima naravno niko ne spava – jer, ko to još može kad ima toliko pesama koje treba pevati i toliko posla oko pripreme kostima? Naravno, i tu se vodi računa o (alkoholnom) okrepljenju i logistici u smislu dostave novih burića sa pivom. A ponešto se krčka i u kotliću – kod kelnskog karnevalskog udruženja „Roten Funken“ običaj je na primer da to bude „erbsenzupe“ (Erbsensuppe), što će reći čorba od graška.

Specifičnost tih „bivake“ je što udruženja tada u goste pozivaju i članove drugih udruženja, pa čak i onih iz drugih gradova. To se inače uopšte ne podrazumeva, jer i među gradovima i među udruženjima po pravilu vlada ogorčeno suparništvo, bez previše ljubavi jednih za druge. Ipak, i to može da se prevaziđe – uz čašicu, dve, tri...

Sva najveća karnevalska udruženja nastupaju u januaru u „bivaku“ u KelnuFoto: Sven Kanz/Geisler-Fotopress/picture alliance

6. Proklamacija (kelnskog) princa

Već smo spomenuli tročlanu kelnsku „vladu“ karnevala. Njoj gradonačelnik (trenutno je to u Kelnu gradonačelnica) svakog januara predaje gradsko žezlo. I to je deo tradicije izrasle iz legende o pobuni građana Kelna u „mračnom srednjem veku“ protiv tadašnjeg duhovnog, ali i svetovnog vladara grada – kelnskog nadbiskupa.

Inače, na čelu tog kelnskog trojca je „princ“, narod simbolizuje „seljak“, a tu je i jedna „devica“. I baš oko te „device“ ima mnogo polemika. Njena uloga blisko je povezana s legendom o Svetoj Ursuli koja se sa svojim pratiljama u neko mračno doba žrtvovala da bi spasila grad. Te pratilje su naravno bile device, a njihov broj u pričama zavisi od ambicija (muških) seksualnih fantazija – ponekad ih je i po nekoliko stotina.

„Devica“ u karnevalskom trojcu je međutim uvek i samo – muškarac. Feministkinje se već decenijama bore protiv te tradicije, ali izgledi na uspeh su im minimalni, između ostalog i zbog ideološkog balasta tog zahteva. Naime, u ulogama „device“ jesu nekad bile žene, ali samo za vreme nacista, odnosno na karnevalima 1938. i 1939. Pored toga, učesnicima karnevala svake godine baš uvek bude mnogo, mnogo smešno to što neki muškarac obuče žensku haljinu, iako je Keln odavno jedna od najvažnijih metropola LGBT-populacije u čitavoj Nemačkoj.

Devica, princ i seljak u Kelnu 2019.Foto: Christoph Hardt/Geisler-Fotopress/picture alliance

7. Žene počinju s ludovanjem

U četvrtak pred karneval (to će sledeće godine biti 27. februara) je „Vajberfastnaht“ (Weiberfastnacht), svojevrsna „Noć žena“. Tu počinje „vruća faza“ karnevala, naravno takođe u 11 sati i 11 minuta (taj broj je karnevalistima očigledno užasno smešan). Žene tada imaju pravo da odrežu kravatu svakom muškarcu kojeg vide. Ne bismo se sada upuštati u simboliku tog čina, ali treba reći da je i tu najvažnije da teče mnogo alkohola, da se peva i pleše, pa da se opet nešto popije, onda peva i pleše, pa nešto popije...

Taj četvrtak je obično i dan kada se milioni posetilaca slivaju u Diseldorf, Keln, Ahen, Bon, Majnc... Isto tako, na stotine hiljada stanovnika tih gradova beže glavom bez obzira, jer žele da izbegnu haos koji upravo počinje.

Ulični karneval počinje za Vajberfastnaht, učesnici tada najčešće uzvikuju „Alaaf!“ i „Helau!“ Foto: Rolf Vennenbernd/dpa/picture alliance

8. Mališani pod maskama

Od tog četvrtka pa do „pravog“ dana karnevala koji je u ponedeljak (3. mart), neprestano se i svuda organizuju povorke najrazličitijih vrsta: dečija i školska karnevalska udruženja, povorke udruženja iz različitih gradskih četvrti... Učesnici povorki bacaju slatkiše i cveće posetiocima u špaliru – a na kraju najviše posla ima za gradsku čistoću koja je u tim danima stalno u pripravnosti. Sve to po pravilu znači i da gradski prevoz – ne vozi.

Kostimi koje pripremaju deca umeju da budu veoma maštovitiFoto: Oliver Berg/dpa/picture alliance

9. Ružičasti ponedeljak

Kad ljudi u svetu čuju reč „karneval“, oni prvo pomisle na Rio de Žaneiro ili na Veneciju. Ali u Nemačkoj nije tako – tu se misli na Porajnje, a pre svega na karnevalski „Ružičasti ponedeljak“ (Rosenmontag) kada u povorkama prolaze hiljade i hiljade kostimiranih spodoba. 

I uvek se zna šta u kojem od gradova može da se očekuje – Diseldorf je recimo uvek politički najoštriji, dok je u nekim drugim mestima tradicija ipak važnija od provokacije. I bez obzira na te razlike, svuda se postavlja isto pitanje: ima li tu negde nešto da se popije? Ima.

Karnevalska povorka u Diseldrofu je u februaru 2022. bila u znaku rata u Ukrajini koji upravo počinjaoFoto: Federico Gambarini/dpa/picture alliance

10. Spaljivanje grehova

U utorak (4. mart 2025) se u nekim nemačkim karnevalskim gradovima podižu lomače za lutku – ona se npr. u Kelnu zove „Nubel“. Simbolika je jasna: spaljuju se počinjeni gresi i hladno zimsko doba, kako bi se otvorio put u novo rođenje prirode, u dolazak proleća. I tu se naravno nazdravlja, ali to je već mnogo, mnogo mirnija manifestacija od one samo dan ranije.

Pre nego što spale Nubela, karnevalisti ga dobro izgrdeFoto: Robert Schmiegelt/Geisler-Fotopress/picture alliance

11. Riba na stolu

Za građane karnevalskih gradova koji nisu skloni ludovanju, jedan od lepših praznika je „Pepeljava sreda“ ili „Čista sreda“ (Aschermittwoch), kada se sve polako vraća u normalu. Na taj dan počinje i četrdesetodnevni post pred Uskrs, tako da tada na trpezi obavezno mora biti riba (obično usoljene haringe s kuvanim krumpirom ili krompir-salatom) ili eventualno školjke (dagnje).

To je dakle dan kada se karnevalski gradovi smiruju – sve do sledećeg 11.11. u 11 sati i 11 minuta. A onda počinje sve iz početka.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.