Rakete iz pojasa Gaze proleću nebom iznad Tel Aviva, ali i borbeni avioni i bespilotne letelice. Borbe Izraelaca i Palestinaca se nastavljaju. Nakon ratova iz 2008. i 2012. i velikog broja žrtava, neprijateljske strane ponovo ulaze u sukob. U napadima i okršajima sa izraelskom vojskom, samo od kraja juna pa do danas, život je izgubilo više od 170 Palestinaca. Broj povređenih prešao je 1.100.

Nove forme otpora

Šta je izazvalo nove varnice? Otmica i ubistvo trojice izraelskih tinejdžera na Zapadnoj obali? Iako je i dalje neizvesno da li je za tu tragediju odgovoran islamistički pokret Hamas, izraelske vlasti odgovornost prebacuju Palestincima. U međuvremenu su jevrejski ekstremisti živog spalili 16-godišnjeg Palestinca. Pitanja se nižu, odgovora nema. „Hamas ne odustaje od raketnih napada na Izrael, a civili se moraju zaštiti. Znači, izraelska vojska mora da odgovori“, tvrdi bezbednosni stručnjak Šaul Šej, saradnik interdisciplinarnog centra Herzlija.

Pravnica Ranija Madi iz palestinske organizacije za ljudska prava Badil prilike na Bliskom istoku objašnjava drugačije. Za nju su raketni napadi iz pojasa Gaze reakcija na otmicu i ubistvo troje izraelskih tinejdžera sa Zapadne obale. Izrael je reagovao preterano. Vojska je pohapsila na stotine nevinih ljudi, uništila kuće dvojice pripadnika pokreta Hamas, a da pri tome nije imala nikakve dokaze za njihovu umešanost u zločin. Palestinska autonomna uprava se nije mešala, što je mnoge Palestince razljutilo, zbog čega i pružaju podršku raketnim napadima na izraelsku teritoriju. Intenzivirane su i diskusije na društvenim mrežama, u kojim učestvuju i intelektualci, pre svega palestinski pravnici i borci za ljudska prava, priča Madi. „Većina njih podržava levicu, a ne Hamas. Ipak, pružaju podršku otporu.“

Ako mi patimo, patiće i drugi

U pojasu Gaze se mnogi građani solidarišu sa vojnim akcijama Hamasa, ponajviše zbog činjenice da teško žive, tvrdi Usama Antar, politikolog sa Univerziteta Al-Azar u Gazi. Ljudi se tretiraju kao životinje. Teško je doći i do osnovnih životnih namirnica, a nije im dozvoljeno da napuste pojas Gaze. „Niko ne može da se pomiri sa činjenicom da tako mora da živi“, kaže Antar za DW. Ranija Madi kaže da je otpor legitiman jer prema međunarodnom pravu Izrael zapravo drži Gazu pod okupacijom. „Stanovništvo nema pristup moru, a blokiran je i vazdušni prostor. Granice kontroliše Izrael“, kaže ona.

Antar i Madi protivreče tezi da Hamas lansira rakete kako bi pridobio narušeno političko poverenje. Za borbe nije odgovoran samo Hamas, već i drugi islamistički pokreti, uključujući i sekularni Fatah. „Svi na ove napade gledaju kao na pružanje otpora“, uveren je Usama Antar, „jer Izrael pribegava politici bez perspektive. Sve dok budemo živeli u senci napada i drugi bi to trebalo da osete na svojoj koži. I sve dok mi budemo patili, patiće i drugi – u tome su svi Palestinci saglasni.“

U jednom su izraelski i palestinski analitičari složni. Pametnije bi bilo prekinuti sukobe i započeti pregovore u potrazi za političkim rešenjem. Ali to je izgleda nemoguće, kaže Antar. Palestinskim autonomnim vlastima nedostaje odlučna politika, kojom bi se suprotstavili Izraelu. Drugo, međunarodna zajednica bi morala dodatno da se angažuje i omogući zastupanje palestinskih interesa pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu. „Netanjahu i njegova vlada imaj strah od ove institucije. U tom slučaju bi verovatno odustali od brutalnosti nad ljudima u pojasu Gaze.“

Istovremeno, sve je manje onih koji veruju u uspeh mirovnih pregovora, dakle u političko rešenje krize na Bliskom istoku. Iako raketni napadi iz pojasa Gaze nemaju nekog vojnog efekta, oni imaju političku poruku – da Palestinci ne žele da se poklone Izraelu. Od svega toga profitira jedino Hamas. Drugim rečima, diplomatija i politika su na ovim prostorima zakazale. U igri je trenutno, i za jedne i za druge, samo argument sile.