1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Jedna zemlja, dve vlade – Moldavija u političkom haosu

11. jun 2019.

Oligarh Vladimir Plahotnjuk kontroliše pravosuđe i pokušava da spreči formiranje vlade mimo njegove partije. „Evropsko sirotište se pobunilo protiv najbogatijeg čoveka zemlje“, jedan je od naslova u nemačkoj štampi.

Predsednik Dodon (desno) i nova premijerka Maja SanduFoto: DW/E. Coval

Moldavija, razapeta između Zapada i Rusije, nije baš poznata kao bastion političke stabilnosti, ali trenutna politička kriza je posebno duboka, piše štampa na nemačkom jeziku. U ponedeljak su u glavnom gradu Kišinjevu istovremeno zasedale dve vlade – obe su pozivale policiju na lojalnost. Kako prenosi Noje cirher cajtung, moldavska armija je oglasila „neutralnost“ ne želeći da se meša u političke igre.

O čemu se radi? Nakon izbora u februaru je nastala pat pozicija između zvanično prozapadne Demokratske partije (PDM) koju vodi moćni oligarh Vladimir Plahotnjuk i proruskih Socijalista. Premijer Pavel Filip (PDM) nastavio je da vodi tehničku vladu, a koalicioni pregovori PDM i Socijalista su propali.

Međutim u subotu su Socijalisti našli drugog partnera u vidu stranke Acum koja se zalaže za borbu protiv korupcije. Proglašena je Vlada pod vođstvom Maje Sandu, šefice prozapadne partije Acum, što je pozdravio i zvanični Brisel.

Kako prenose mediji, oko 30.000 pristalica Demokrata je još u nedelju protestovalo pred parlamentom – mnogi su dotle organizovano prevezeni iz čitave zemlje.

„Bilo je to neprijatno iznenađenje za Vladimira Plahotnjuka, oligarha i šefa Demokratske partije, u Republici Moldaviji, zemlji od 3,5 miliona stanovnika – dve druge stranke su dogovorile formiranje nove vlade čime bi razbile Plahotnjukovu moć“, piše minhenski Zidojče cajtung. „Jer milijarder Plahotnjuk godinama kontroliše ne samo politiku već i ekonomiju i medije, tajnu službu i pravosuđe – što izaziva sve veće ogorčenje pre svih Evropske unije.“

Prema pisanju ovog lista, moldavski Ustavni sud se nalazi pod kontrolom Plahotnjuka i zato je izašao sa čudnovatim tumačenjem. Naime, od 9. marta je tekao rok za formiranje Vlade, a Ustav predviđa za to tri meseca – dakle do 9. juna. Međutim Ustavni sud je „tri meseca“ protumačio kao „90 dana“, a to bi bilo do 7. juna. Nova koaliciona Vlada formirana je tačno između, 8. juna.

Pristalice PDM su navodno iz čitave zemlje dovožene u Kišinjev da protestujuFoto: picture-alliance/dpa/R. Buga

Pošto je proruski predsednik Igor Dodon odbio odluku Ustavnog suda da raspusti parlament i raspiše nove izbore, sud je i njega suspendovao i proglasio tehničkog premijera Filipa prelaznim predsednikom. Ovaj je odmah raspisao izbore za 6. septembar. Potpuno je neizvestan ishod ove borbe.

„Čak i ako se Vlada izabrana u subotu etablira, njen životni vek je verovatno kratak“, piše Zidojče, „pa pitanje dalje orijentacije Moldavije ostaje otvoreno. Otvoreno je pitanje kako izvesti prave reforme ako u vladi učestvuju masivno kompromitovani postkomunisti – a oligarh Plahotnjuk će na duži rok ostati bitan faktor u igri moći.“

Naslov u onlajn izdanju nedeljnika Špigel glasio je: „Evropsko sirotište se pobunilo protiv najbogatijeg čoveka zemlje“ – Moldavija spada u najsiromašnije zemlje Evrope. Postsovjetska država smeštena između Rumunije i Ukrajine već tri decenije na svojoj teritoriji ima samoproglašenu „republiku“ Pridnjestrovlje. Politiku zemlje obeležavaju stalna nadgornjavanja proruskog i prozapadnog tabora.

„Čitavo selo je otišlo“

04:15

This browser does not support the video element.

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android