Skoro 80 odsto ljudi u Japanu veruje da društvo u toj azijskoj zemlji daje prednost muškarcima u odnosu na žene. To je rezultat istraživanja koje je sprovela vlada u Tokiju. Samo 14,7 odsto stanovnika smatra da su žene u Japanu tretirane jednako. Studija naglašava veliku nejednakost među polovima u svim područjima – od politike, preko obrazovanja, do „društveno prihvaćenih ideja, običaja i praksi“.

-pročitajte još: Dan jednakih plata: do danas su žene radile besplatno

U kojim područjima društva se nejednakost čini najvećom? U politici, odgovorilo je gotovo 82 odsto ispitanika. Na poslu, smatra više od 64 odsto Japanaca. Osim toga, skoro 60 procenata ispitanika ističe porodični život: društvene konvencije nalažu da žene kuvaju, čiste, vode domaćinstvo i odgajaju decu.

„Rezultati ankete me ne iznenađuju. Žalosno je što se čini da se ništa ne menja nabolje“, kaže Čisato Kitanaka, profesorka sociologije, ujedno nadležna za slučajeve uznemiravanje na Univerzitetu Hirošima. „To je problem u svim delovima japanskog društva. Verovatno je najvidljiviji kada je reč o razlikama u platama i mogućnostima zapošljavanja i karijeri za žene“, kaže Kitanaka za DW.

„Mlade žene izlaze sa fakulteta i koledža s istim veštinama i znanjem kao i muškarci. Ali firme i organizacije koje ih zapošljavaju često su zaglavljene u staromodnom načinu razmišljanja.“ Oni, kako kaže, polaze od toga da će žene nakon nekoliko godina napustiti firmu kako bi se udale i imale decu. „Dakle, nema smisla da ženama nude iste mogućnosti obuke i napredovanja kao muškarcima.“

Vreme je za promene u obrazovanju i na poslu

U Donjem domu japanskog parlamenta žene imaju skoro deset odsto od 465 mesta. Japan je po tome na 165. mestu od 180 zemalja koje prati Interparlamentarna unija (IPU), globalno udruženje parlamenata. Na nedavnim izborima za Donji dom, samo 18 odsto kandidata su bile žene.

U obrazovnom sektoru postoji ravnopravnost među polovima – bar se tako dugo pretpostavljalo. Ali ni to nije istina, kaže Hiromi Murakami, profesorka političkih nauka na Univerzitetu Temple u Tokiju. „Razlika je možda manje očigledna, ali poslednjih godina bilo je nekoliko skandala u kojima su univerziteti davali prednost muškim kandidatima u odnosu na žene s boljim rezultatima ispita.“

Rodni jaz u Japanu očito je iznenadio poverenika EU za zapošljavanje i socijalna prava Nikolasa Šmita kada je bio tamo na nedavnom sastanku ministara rada zemalja G7. Poželjne su jasne i snažne izjave, rekao je tada Šmit japanskim medijima. Kada je reč o jednakim platama i boljoj integraciji žena na tržištu rada, to je, kako je rekao, uglavnom pošlo za rukom. Osim toga, rekao je da s japanske strane postoji „izražena svest da se nešto mora uraditi“.

Protivljenje konzervativaca

To ističe i japanski premijer Fumio Kišida. On je vladi i stručnjacima za tržište rada naložio da do 2030. obezbede da 30 odsto viših rukovodećih pozicija u velikim japanskim korporacijama zauzmu žene. Veće plate, više napredovanja i kraj društvenog nasilja nad ženama, prema Kišidi, presudni su za žene da dobiju više vodećih pozicija u firmama.

Konzervativni tradicionalisti protivreče tvrdnji da su žene inferiornije od muškaraca na radnom mestu. „Ne mislim da su žene u nepovoljnom položaju u japanskom društvu. Već dugo postoje zakoni koji im garantuju ista prava kao i muškarcima“, kaže Joiči Šimanda, istraživač na Univerzitetu Fukui.

„Možda je zanemarivanje posledica očekivanja društva da žene prvenstveno moraju da odgajaju decu. Ali to nije neuobičajen problem. Ista je situacija u drugim delovima sveta, u Sjedinjenim Američkim Državama ili Evropi. To nije veliki problem“, kaže Šimanda.

Upravo zbog takvog stava, Čisato Kitanaku veoma je pesimistična u pogledu šansi za stvarnu promenu u Japanu. „Ti stavovi su tako duboko ukorenjeni u našem društvu“, kaže. „Možda će biti promena, ali doći će postepeno i veoma sporo.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.