Bračni par Fišer je baš pred sam doček tada Nove 2020. godine dobio kobnu vest: nakon što su 36 godina živeli u stanu u berlinskoj četvrti Šeneberg, vlasnik im otkazuje stanarski ugovor. U Nemačkoj je to moguće ako vlasnik na primer sam želi da stanuje u tom stanu. U slučaju Fišerovih to je donekle tako: vlasniku je potreban stan za ćerku. I iako su protiv toga poveli sudski spor, Fišerovi nemaju previše iluzija.

Sada treba naći stan. U Berlinu! I to stan koji će moći da plaćaju. Oboje su službenici i za stan mogu da plažaju najviše 800 evra, uključujući troškove. I to je već čitava trećina njihovih primanja, mnogo više nego što su do sada plaćali.

Naravno, prvo su tražili stan sličan ovom: “Bilo bi dobro da je tu negde u blizini, jer smo navikli na naš kvart nakon svih tih godina. Tu živi i moja porodica, a tu je i rođaka kojoj je potrebna nega”, objašnjava Petra Fišer.

Stan se izda ua par minuta

Dve – dve i po sobe. Lepo bi bilo da ima i balkon. Ali, iako to dvoje pedesetogodišnjaka traži stan već više od dve godine i poslali su oko 120 pisama u kojima iskazuju zaintereovanost, nisu došli ni blizu nekog stana za njih. Koriste i internet i oglase gradskog stambenog ureda, traže preko prijatelja i poznanika – ali takvih stanova ima veoma malo. A ako se pojave, oni nisu ni u užem krugu.

Oglasi na internetu se gase često već nakon par sati. Čak i negativne odgovore dobijaju veoma retko – previše je onih koji se interesuju za takav stan. Bračni par Fišer – zato što su zaposleni i relativno pristojno zarađuju – nemaju pravo da se prijave za socijalne stanove. Najbliže svom snu o novom stanu su došli u jednoj novogradnji, ali on im je bio previše skup.

U Nemačkoj ima gradova i čitavih područja koja odumiru, ali u metropolama i univerzitetskim gradovima stanarine lete nebu pod oblake. Portal „Immowelt“ konstatovao je da su stanarine, na primer u Berlinu, od 2009. do 2019. porasle za 109 odsto. HOWOGE, jedna od šest opštinskih stambenih kompanija u Berlinu, za svaki stan koji ponudi u proseku dobije 300 pisama zainteresovanih.

Ako dobijete otkaz...

Lukas Zibenkoten, predsednik Nemačkog udruženja stanara (DMB) ocenjuje da je situacija katastrofalna: „Onaj ko je do sada iznajmljivao koliko-toliko povoljan stan, a koji sada mora da napusti, taj jedva da ima ikakve šanse da pronađe nešto slično po istoj ceni.“ Najgore prolaze ljudi kao bračni par Fišer, koji zarađuju taman toliko da ne mogu da zatraže državnu podršku za stan.

Udruženje socijalnog stanovanja može samo da ponovi staru činjenicu: u metropolama se gotovo i ne grade stanovi u kojima bi stanarine bile povoljne. Profesor sociologije stanovanja Frank Ekard tom problemu dodaje i da je sve više samačkih domaćinstava, a u izuzetno skupim gradovima, kao što su Minhen ili Frankfurt, gotovo polovinu tih stanara čine starije osobe. „Za investitore je potpuno neinteresantno da nešto grade za tu populaciju. To podrazumeva visoke troškove, a relativno male prihode od stanarine“.

Matijas Ginter iz instituta „Pestel“ početkom ovog meseca objavio je da u Nemačkoj trenutno nedostaje 670.000 stanova – pre svega u povoljnijem spektru cena. A i socijalnih stanova je sve manje. Kako navodi Udruženje socijalnog stanovanja, svake godine s tržišta nestaje 43.000 takvih stanova.

Stotine hiljada stanova

Udruženje stanara DMB zalaže se za korenite promene: izgradnju najmanje 80.000 socijalnih stanova godišnje, više nego dvostruko od onog koliko se izgradilo od 2017. do 2019. Pored toga, bar desetina tih stanova trebalo bi da bude podesna i za invalide, a traži se i podrška izgradnji 60.000 stanova godišnje u metropolama u kojima je potražnja za stanovima velika.

Političari su svesni tog problema i još 2018. su nemačka vlada, pokrajine i opštine najavile velike planove: čak 1,5 miliona novih stanova do jeseni 2021. Iz Berlina se može čuti da se ti stanovi zaista grade, ali situacija na tržištu se gotovo uopšte nije promenila.

U Udruženju socijalnog stanovanja mogu se zato čuti gotovo očajnički zahtevi: pogotovo sada, kada sve više zaposlenih radi od kuće, jasno je da će i mnoge firme da smanje površinu svojih kancelarija. I zaista, proteklih godina milioni kvadratnih metara kancelarijskih prostora su prazni – ali njihova prenamena u stambeni prostor veoma retko se isplati. Potreban je potpuno drugačiji raspored prostorija, instalacije, grejanje... Po pravilu je jeftinije srušiti poslovnu zgradu i sagraditi stambenu.

Bračni par Fišer nema drugog izlaza osim da traži dalje. „Pitanje je kada ćemo stvarno morati da izađemo. I kuda da idemo“, kaže Petra Fišer. Nade je sve manje. Oni su već odavno zaboravili i na balkon i na njihov kvart, i sada traže stan bilo gde u Berlinu. Pa čak se spremaju i za najgoru opciju: da smeste svoj nameštaj u neki magacin, pa da se presele kod prijatelja ili rodbine. I da traže dalje.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android