Smrt je mnogo bliža nego što mislimo. Ona i danas nudi velike mogućnosti za zaradu pogrebnih preduzeća. Zato se te firme i takmiče sa sve povoljnijim ponudama – i reklamiraju – na internetu, pa čak i u vozilima gradskog prevoza. „Od 444 evra" ili „950 evra za čitavu Severnu Rajnu-Vestfaliju" – tako piše u oglasima, često uz neke od hrišćanskih simbola.

Dugo su u tom poslu dominirali verski i moralni svetonazori. „Sve do kraja 20. Veka tržište pogrebnim uslugama nije bilo transparentno i njime su uglavnom dominirala porodična preduzeća. Ali tokom devedesetih, korporacije su se unele veću konkurentnost n tom tržištu", kaže socijalni istoričar Norbert Fišer, gostujući profesor na Univerzitetu u Beču.

Svaka deseta sahrana „na sniženju"

Danas je u Nemačkoj aktivno oko 4.000 pogrebnih preduzeća. Prema podacima Centralnog udruženja nemačkog zanatstva, te firme imaju gotovo 5.400 filijala. Pored tradicionalno orijentisanih firmi, sve je više takozvanih diskontnih pogrebnika. „To raslojavanje se povećava, kako u nižem, tako i u gornjem segmentu tržišta. A sve to se događa na štetu srednje klase, koja i dalje čini 65 odsto nemačkog društva", kaže Oliver Virtman, direktor Udruženja koje se bavi nemačkom pogrebnom kulturom.

Ponude na internetu pokrenule su intenzivniju debatu o pogrebnim uslugama, kaže socijalni istoričar Fišer i dodaje: „Uobičajenoj rutini tako je došao kraj i sada se mogu porediti cene lokalnih firmi koje posluju po starom modelu". Zbog toga se u poslednjih nekoliko godina promenila i kultura sahranjivanja u Nemačkoj. „Svest o cenama je s pravom sve više prihvaćena i to se više ne doživljava kao nedostatak poštovanja prema mrtvima", kaže Aleksander Helbah, portparol Udruženja „Aeternitas", inicijative za zaštitu potrošača korisnika pogrebnih usluga. „Mi nikada ne preporučujemo da se vodi računa samo o ceni, jer pogreb je nešto što se događa samo jednom, što je jedinstveno." To, kako ističe Helbah, ne mora previše da košta, jer skupi kovčezi već dugo nisu merilo vrednosti. „Smisleno je zapitati se šta bi to za preminulog zaista bilo važno."

Cena sahrane više od 2.500 evra

Cene sahrane su, zbog raznolikosti njihove organizacije, veoma varijabilne: kovčeg ili urna, izbor samostalne ili zajedničke grobnice, javni ili anonimni pokop. „Za sahranu je potrebno da se izdvojiti između 2.500 i 4.000 evra", kaže Oliver Virtman. „Jeftini pogrebnici su na prvi pogled povoljni, ali često se iza njihovih povoljnih ponuda kriju dodatni troškovi". Za manje od 2.000 evra je, kako kaže, teško dobit sve potrebne usluge, jer pogreb podrazumeva i radnu snagu, kao i savetodavne i komercijalne troškove. Pri tom su i tarife grobalja različite, u zavisnosti od regiona. I ne postoji gornja granica: „U gornjem segmentu cena, lako je moguće da troškovi iznose od 8.000 do 10.000 evra", ističe Virtman.

U suštini, nema ništa loše u tome što ljudi nastoje da pronađu niže cene pogrebnih usluga, kaže Aleksander Helbah. „Oni koji prvi put organizuju sahranu, često međutim ne shvataju da su te ponude nepotpune."

To kritikuju i u Udruženja koje se bavi nemačkom pogrebnom kulturom: „Pogrebnici koji svoje usluge nude po niskim cenama, često zapošljavaju nekvalifikovano osoblje i najčešće ne uspevaju sve da obuhvate i izvedu", kaže Virtman. „Takve kompanije urušavaju reputaciji branše." Prema oceni Savezne asocijacije nemačkih pogrebnika (BDB), za dostojanstven pogreb veoma su važni kvalifikovani savetodavci i adekvatno postupanje s pokojnicima. To podrazumeva „higijensku brigu", tj. kupanje i odevanje preminule osobe, planiranje sahrane i završavanje birokratskih formalnosti.

Kovčeg ili urna?

Osnova razlika jeste izbor između pokopa u zemlju i kremacije. „I jedna i druga opcija veoma su slične kada je reč o troškovima", kaže Aleksander Helbah. „Kod spaljivanja se pojavljuju dodatne naknade za kremiranje, ali je obično jeftinije." Najčešće se može uštedeti na kovčegu i troškovima održavanja groba. Međutim, konačna suma zavisi uglavnom od prohteva za određeni pogreb, kaže Helbah. „Pojedine porodice odlučuju se za najjeftiniji kovčeg, ali onda, s druge strane, potroše hiljade evra na samu sahranu i objavljivanje smrtovnica." Ipak, može se uštedeti i na samoj sahrani: umesto skupih mermernih nadgrobnih spomenika sada su u trendu njihove jeftinije varijante uvezene iz Azije.

Kremiranje je u modi

Prema podacima Savezne asocijacije nemačkih pogrebnika, 45,5 odsto svih sahrana otpada na pokope u zemlju, a 54,5 procenata na kremiranje. Taj odnos je 1999, kako ističu u udruženju „Aeternitas", bio obrnut: 60 odsto ljudi sahranjivalo se u zemlju, a 40 odsto je kremirano. A 1960. godine kremiranje bilo zastupljeno sa samo deset odsto. „Kremiranje je u trendu", zaključuje Oliver Virtman.

Sve je više i novih vrsta grobalja, kao što su u grobne crkve ili groblja u šumskim predelima. U takozvanim mirnim šumama, mrtvi se sahranjuju u kompostnim urnama, čime otpada stavka za održavanje i negu groba. „Bremen je prva savezna pokrajina u Nemačkoj koja dozvoljava sahranjivanje pepela u reci Vezer, kao i polaganje urne u sopstvenom vrtu", objašnjava socijalni istoričar Norbert Fišer. Ali uprkos smanjenju iskorišćenosti kapaciteta, broj od oko 32.000 grobalja u Nemačkoj i dalje ostaje isti.

Jeftini poljski kovčezi

Koja je tajna uspeha diskontnih pogrebnika? „Mi svoju opremu kupujemo u velikim količinama i zato je ona znatno jeftinija. Naši kovčezi proizvedeni su u Poljskoj", kaže Jern Gerišer, direktor preduzeća „Segenius". „Mi se gotovo isključivo bavimo kremiranjem, a pokopavanje u zemlju obuhvata samo tri odsto naših usluga. Većina se odlučuje za pogrebe u urnama na groblju. „Potražnja za alternativnim pogrebima u stalnom je porastu. Više od 30 odsto klijenata za svoje preminule želi da organizuje morsku ili sahranu u nekoj od nemačkih šuma", kaže Gerišer. Takvi pogrebi koštaju između 650 i 1.200 evra.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android