Nemački kancelar Konrad Adenauer imao je 87 godina, francuski predsednik Šarl de Gol imao je 72. Baš toj dvojici staraca se može zahvaliti novi početak u odnosima Nemačke i Francuske.

Oni su se rukovali 22. januara 1963. u Jelisejskoj palati te se čak i bratski poljubili. I potpisali su sporazum kojim se dugogodišnje neprijateljstvo pretvorilo u dobrosusedsko prijateljstvo.

U tom trenutku je od Drugog svetskog rata bilo prošlo tek 18 godina. Milioni veterana s obe strane još uvek su imali sveža sećanja na rat.

Nemačka propaganda je još puno pre Adolfa Hitlera decu u školama učila da su Francuzi vekovni neprijatelji.

Upravo zato što su Adenauer i De Gol imali iskustvo dva svetska rata, oni su „celom projektu dali verodostojnost“, kaže za DW Frank Bazner, direktor Francusko-nemačkog instituta. Prema Bazneru, sporazum o prijateljstvu ne bi bio moguć bez naroda obeju zemalja.

Davno pre potpisivanja „došlo je do vrlo lepog, neverojatnog, hrabrog zbližavanja među ljudima u društvu. To je bila kulminacija procesa zbližavanja koji je došao iz društva. To ne smemo zaboraviti.“

Različiti strateški interesi

Ali nije se radilo samo o gestovima ljudskosti. Adenauer i De Gol imali su strateške ciljeve, od kojih su neki bili suprotstavljeni. „Na Adenauerovoj strani prioritet je bio vrlo jasan: želimo da se čvrsto usidrimo na Zapadu. To je značilo partnerstvo sa SAD, ali i pomirenje s Francuskom“, kaže Frank Bazner.

De Gol je, s druge strane, želeo da veže Zapadnu Nemačku za Francusku kako bi je sprečio da se udruži sa SAD i Britanijom protiv Francuske. Samo sedam dana ranije De Gol je stavio veto na ulazak Velike Britanije u Evropsku ekonomsku zajednicu, preteču EU. Američki predsednik Džon Kenedi čak je pokušao da spreči Jelisejski ugovor.

Nije mogao. No uspeo je da pridobije nemačku stranu da malo pre ratifikacije ugovora u Bundestagu ubaci preambulu iz koje je jasno stajalo da saradnja u NATO i partnerstvo sa SAD neće biti narušeni.

Pariz je na to naizgled pristao, ali se priča da je De Gol bio besan. „Amerikanci potkopavaju naš ugovor“, žalio se predsednik, kako je kasnije rekao njegov intimus Alan Pajrefit. „A zašto? Samo zato što se nemački političari boje da se neće dovoljno duboko pokloniti Anglosaksoncima“, navodno je rekao De Gol.

Razmene mladih i bratimljenje gradova

Uprkos tim početnim trvenjima, Jelisejski ugovor se smatra velikim uspehom. Cilj mu je bio da „dođe do što sličnijeg stava“ kroz redovne konsultacije vlada u spoljnoj i bezbednosnoj politici. „Mislim da se mnogo toga dogodilo tokom saradnje“, kaže Frank Bazner. Francuska strana primetila je „da Nemci, uprkos jakim vezama sa SAD, nisu odbacili projekat, nego su ipak ispunili ugovor“.

Ali ideja nije bila da se zbliže samo političari i visoki zvaničnici, nego i obični ljudi. U julu 1963. osnovana je Francusko-nemačka omladinska organizacija. Do danas je razmenama približila oko deset miliona mladih Nemaca i Francuza jedne drugima.

Nastala su brojna bratimljenja gradova. Francusko-nemačka vojna brigada postoji od 1989. godine. Tri godine kasnije počela je s emitovanjem dvojezična televizija Arte, koja se mahom bavi kulturom.

Na 40. godišnjicu Jelisejskog sporazuma 2003. godine obe su se strane dogovorile o redovnim zajedničkim većima ministara.

U poznatom govoru na Sorboni o budućnosti EU 2017. godine, predsednik Emanuel Makron je pozvao na obnovu Jelisejskog ugovora. To je rezultiralo Ahenskim ugovorom 2019. koji uključuje francusko-nemačku parlamentarnu skupštinu i građanski fond za još veće zbližavanje ljudi.

Merkozi, ali ne i Šakron

Političari na vrhu Nemačke i Francuske ponekad su bili vrlo različiti i nekad su se bolje slagali, a nekad lošije. Socijaldemokratski kancelar Helmut Šmit i aristokratski liberal Valeri Žiskar d'Esten delili su duboko prijateljstvo sedamdesetih. Zajedno su postavili temelje za jedinstvenu evropsku valutu.

Demohrišćanin Helmut Kol i socijalista Fransoa Miteran bili su podeljeni po stranačkoj pripadnosti i mentalitetu, ali slika iz 1984. godine, na kojoj se njih dvojica drže za ruke u znak sećanja na poginule u svetskim ratovima na vojnom groblju u Verdunu, bila je posebno snažan simbol pomirenja.

Oprezna Angela Merkel i hiperaktivni Nikola Sarkozi vrlo su blisko sarađivali i u krizi evra 2008, pa su mediji stvorili kovanicu „Merkozi“. Izraz „Mekron“ za Merkel i Makrona nikad nije zaživeo jer se nisu dobro slagali, ali kombinaciju prezimena sadašnjeg kancelara Šolca i Makrona niko još nije ni pokušao.

Trenutno postoje i političke nesuglasice, recimo u vezi s ratom u Ukrajini. Makron i Šolc tek su s velikim zakašnjenjem zajedno putovali u Kijev.

Što se tiče isporuka oružja Ukrajini, Šolc je neodlučniji od Macrona. Na pitanje o ograničenju cene gasa, Makron je čak javno upozorio da se Nemačka „izoluje“ u Evropi – bio je to direktan napad na Berlin. Obe strane takođe sporo napreduju u zajedničkim projektima naoružanja, poput razvoja borbenog aviona.

Frank Bazner iz Nemačko-francuskog instituta misli, međutim, da te probleme ne treba prenaglašavati. „Sposobnost pronalaženja dijaloga čak i u kriznim situacijama nije nestala. Istina, postoje razlike u interesima, a i strateška usmerenja mogu biti različita. Nemačka je uvek imala poteškoća s geostrateškim pogledom na svet, Francuska je to oduvek radila. No sada je i Nemačka možda u situaciji da se tako pozicionira.“ Stoga postoje dobre šanse da se dva partnera ponovno zbliže.

A šta je s jezikom? Broj školske dece koja govore nemački jezik u Francuskoj već godinama značajno opada. To ima veze s nedostatkom učitelja i nezainteresovanošću učenika. Slična je situacija s nemačke strane s interesom za Francuze.

Priča se da je Žiskar d'Esten jednom u intervjuu o jezičkom problemu između dve strane pomalo umoran rekao: „On s'arrange avec l'anglais“ – pomažemo se engleskim.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.