Moguće je da prsten donese nova saznanja o nastanku Jerusalima. Ukrašen je crvenim dragim kamenom i pripadao je ili detetu ili devojci. Potiče iz helenističke epohe, saopštila je nadležna izraelska služba.

„Odjednom sam videla da nešto sija“

Jedna radnica je pronašla prsten prilikom prosejavanja zemlje. Ona je deo tima koji radi na arheološkim iskopavanjima koja su zajednički pokrenuli izraelski Zavod za Stari vek i Univerzitet Tel Aviv. Iskopavanja se vrše na lokaciji „Davidov grad“.

„Odjednom sam videla da nešto sija“, rekla je radnica. „Odmah sam uzviknula da sam pronašla prsten“. Ona je dodala da je u celom timu zavladalo uzbuđenje,

„To je veoma uzbudljiv komad, tako nešto ne nalazi se svaki dan“. Ona je potom rekla da je zapravo oduvek želela da pronađe nešto od zlata. „Veoma sam srećna da mi se san ostvario i to jednu nedelju pre mog porodiljskog bolovanja“.

Prsten priča novu priču o Jerusalimu

Stil prstena ukazuje na persijsku i ranu helenističku epohu od kasnog 4. do ranog 3. veka pre Hrista.

„U to doba ljudi su počeli da daju prednost zlatu sa dragim kamenjem u odnosu na izgravirano zlato“, kaže se u saopštenju. Zlatni prsten je jedan od niza iskopanih predmeta i građevina, koji su pronađeni na gradilištu na parkingu Givanti u „Davidovom gradu“.

Naučnici koji učestvuju u projektu iskopavanja kažu da će sve te iskopine doprineti stvaranju drugačije slike o stanovnicima Jerusalima rane helenističke epohe.

Pošto su ranije strukture i iskopani predmeti iz tog perioda bili retki, naučnici su pretpostavljali da je Jerusalim tada bio mali grad, ograničen na vrh jugoistočne padine – „Davidov grad“ – i da je raspolagao sa ograničenim resursima.

Sada naučnici tumače iskopane građevine i zlatne predmete kao pokazatelj da je ekonomija cvetala i da je grad čak mogao da ima elitni status i u to vreme.

dd(tagesšau)