Eli Tauber šeta svojim rodnim Sarajevom. Svakih nekoliko minuta srdačno ga pozdravljaju prolaznici. Malo proćaska, padne poneki dogovor. Uvek ljubazan, uvek nasmijan. To samo po sebi ne bi bilo ništa neobično, ali ipak – vredno je pažnje. Jer, 75-godišnji Tauber je Jevrej.

Da li ga je strah antisemitizma kada se kreće ulicama glavnog grada Bosne i Hercegovine, u kojem većinu stanovništva čine muslimani? Eli Tauber se osmehuje. „Ne. Ovde živimo sa svima u miru i složna smo zajednica.“

U BiH je jevrejski život već 500 godina podrazumevani deo društvenog tkiva. Ispred Jevrejskog muzeja u Sarajevu ne stoji stražar, nikakve ograde ne štite ulaz, nigde u blizini nema policije.

Muzej je smešten u sefardskoj sinagogi sagrađenoj 1581. godine. Sefardi – Jevreji iz Španije i Portugala – prognani su iz svoje domovine 1492. Oko 1530. godine, na poziv osmanskog sultana Sulejmana Veličanstvenog, u Sarajevu, koje je tada pripadalo Osmanskom carstvu, naselilo se oko 30 sefardskih porodica.

Jedina u potpunosti sačuvana Hagada

Eli Tauber je istoričar, publicista, savetnik za pitanja kulture i religije pri Savezu jevrejskih opština, direktor Arhiva Jevrejske zajednice Bosne, ali i osnivač i predsednik udruženja „Hagada Sarajevo“, koje nosi ime po jednoj knjizi.

Hagada objedinjuje tekst, ritual i pripovest o sećanju na izlazak Jevreja iz Egipta i čini ga živim delom jevrejskog identiteta. Sarajevska hagada jedini je u potpunosti sačuvani primerak: preživela je inkviziciju u srednjovjekovnoj Italiji, a tokom Drugog svetskog rata od nacista ju je spasao muslimanski učenjak Derviš Korkut (teolog, orijentalista, knjižničar i travnički muftija turskog porekla).

Noć Sefarda

Tauber je i osnivač jedne od poznatijih kulturnih manifestacija u Sarajevu. „Noć Sefarda“ nastala je iz ideje tadašnje direktorke Jevrejskog muzeja, Mevhide Serdarević – muslimanke. Godine 2025. manifestacija je obeležila 20 godina postojanja.

Bend iz Španije, izvorne domovine mnogih Sefarda, svirao je sefardsku muziku pred oko 700 gostiju, a pevalo se na ladinu – jeziku koji se naziva i judeošpanski, koji su iberijski Jevreji doneli sa sobom na Zapadni Balkan i koji čuvaju do danas.

Zajednički život i otvorena zajednica

Tauber priča da su jevrejske porodice od samog početka živele zajedno s pripadnicima drugih vera u različitim gradskim naseljima. Delili su zanate, komšiluk i slavlja. Geta nikada nije bilo. Samo je u sarajevskom naselju Bjelave gotovo svaka druga kuća bila jevrejska. „Ne iz prisile“, objašnjava Tauber, „nego zato što je tamo sunce najduže sijalo“. Sarajevo leži u kotlini, okruženo sa sedam planina. Ko živi na „pogrešnoj strani“, naročito zimi živi u senci, bez sunca i u hladnoći.

Pre Holokausta u Sarajevu je živelo oko 12.000 Jevreja. Posle završetka rata 1945. ostalo ih je oko 2.000, od kojih je mnogo njih nakon rata emigriralo, najviše u Izrael. Na početku i tokom rata u BiH (1992–1995) i mnoge druge jevrejske porodice napustile su zemlju.

Sefardi, Aškenazi, muslimani

Danas u Bosni i Hercegovini živi još samo oko 500 do 700 Jevreja. Oko 70 odsto su Sefardi, a ostali Aškenazi – srednjoevropski Jevreji koji su došli nakon aneksije zemlje od strane Austrougarske 1878. U jevrejskoj zajednici u Sarajevu Sefardi i Aškenazi slave praznike zajedno – što nije uvek bilo samo po sebi razumljivo.

„Najveća razlika bila je u jeziku“, objašnjava Tauber, „Sefardi su govorili ladino, Aškenazi jidiš. Ali s vremenom su i jedni i drugi naučili bosanski i od tada se zajedno slavi i međusobno sklapaju brakovi.“ I Tauberova porodica je ’mešana’: majka mu je bila sefardska Jevrejka, a otac je dete iz sefardsko-aškenaskog braka.

Da bi neko pripadao jevrejskoj zajednici u BiH, ne mora neizostavno da pređe na jevrejsku veru. Ta zajednica se smatra istorijski povezanom sudbinskom i solidarnom zajednicom. Tauber pripoveda u tom kontekstu o Fati Finci, muslimanki i prijateljici njegove majke, koja je bila udata za Jevreja i ostala aktivna članica zajednice sve do svoje smrti.

Arhiv protiv zaborava

U svojoj knjizi „Kad su komšije bili ljudi“, Tauber je sakupio priče iz vremena nacističke okupacije Bosne. Pokazuje jednu istorijsku fotografiju: u okupiranom Sarajevu muslimanka Zejneba Hardaga svojim ogrtačem pokriva Davidovu zvezdu na ruci Jevrejke Rivke Kabilio.

Porodica Hardaga spasila je porodicu Kabilio od Holokausta – i kasnije je odlikovana titulom „Pravednici među narodima“. Godine 1994, tokom opsade Sarajeva u ratu u Bosni, Zejneba Hardaga, njena ćerka i zet, zahvaljujući porodici Kabilio, otišli su u Izrael, gde je Zejneba kasnije preminula i gde je sahranjena.

Katolkinja je spasila Tauberovu majku

I porodična istorija samog Taubera obeležena je činom spasavanja. „Ova žena je spasila moju majku“, kaže on i pokazuje na fotografiju Zore Krajine, katolkinje. Ona je 1941. godine iz Sarajeva odvela Tauberovu majku u Mostar, odakle je potom prebegla na hrvatsko ostrvo Hvar.

Takve priče Tauber želi da sačuva. Zato je jevrejska zajednica u izgradnji arhiva koji prikuplja i digitalizuje dokumenta rasuta širom sjeta. Na hiljade skeniranih dokumenata već je pristiglo iz Srbije, Izraela, Francuske i SAD. Cilj je da se do 2030, na 500-godišnjicu dolaska Sefarda, predstavi sveobuhvatna istorija Jevreja u Bosni i Hercegovini.

Još jedan poduhvat je takozvana geniza: skladište za čuvanje izloženih svetih spisa. „Kod nas Jevreja se knjige ne bacaju, nego se sahranjuju“, objašnjava Tauber. Sefardski učenjak Zeki efendija (1845–1916) iz Sarajeva dao je da se takva geniza uredi i planirao je da je otvori godinama kasnije, ali je preminuo dan pre predviđenog datuma. Tauber je to istraživao – i ima pretpostavku gde bi geniza mogla da se nalazi: „Treba još samo dokazati da se zaista tamo i nalazi.“ Nada se da će tamo naići na dragocena istorijska svedočanstva.

Suživot i otvoreno društvo

Pre nego što smo se oprostili, Tauber se nestašno osmehne: „Sefardska sinagoga u Sarajevu nije okrenuta prema Jerusalimu, nego prema Meki – iz poštovanja prema osmanskoj, muslimanskoj vlasti koja je Jevrejima pružila zaštitu.“ To se, kaže, može dokazati njenom arhitektonskom orijentacijom, koja odgovara orijentaciji susedne Gazi Husrev-begove džamije.

„Naša multikulturna zajednica ovde u Bosni je dragoceno nasleđe koje se mora čuvati“, kaže Tauber i naglašava da je to „primer za Evropu“. Ni aktuelni bliskoistočni sukob, dodaje, to ne menja. Propalestinski protesti u Sarajevu održavaju se redovno, ali nikada ispred jevrejskih ustanova. „Iz poštovanja“, kaže Tauber, „jer se ovde zna da mi s tim ratom nemamo nikakve veze.“