Ismael ulazi u jednu berlinsku prodavnicu s košer proizvodima. Na glavi mu je vunena kapa, a ispod nje kipa, verski simbol kod Jevreja. Ismael se zapravo ne zove tako, ali ne želi da se njegovo ime pojavljuje u medijima. On izjavu poverenika nemačke vlade za borbu protiv antisemitizma Feliksa Klajna, koji je prošlog vikenda Jevrejima preporučio da u javnosti ne nose kipu, može veoma dobro da razume.

„Zaista je povremeno, pogotovo u Berlinu, opasno nositi kipu. Zato je mnogi, poput mene, kriju ispod još jedne kape“, kaže Ismael. Ne dolazi u obzir da potpuno odbaci kipu. „Vernici Jevreji će uvek i svuda da nose kipu, bez obzira da li to neko preporučuje ili ne. To je zapovest“. On sam je, kako kaže, do sada imao sreće i niko ga još nije napao.

Ogorčene reakcija Izraela

Činjenica je da broj krivičnih dela s antisemitskom pozadinom raste. U 2018. zabeležen je porast od 20 odsto. Prošle godine je gotovo 2.000 puta neko u Nemačkoj bio napadnut zbog toga što je Jevrej ili su na sinagoge ili jevrejske objekte bili ispisane antisemitske poruke.

Klajn porast napada povezuje sa sve prisutnijom atmosferom u kojoj je normalno kršenje društvenih normi i opšti porast „surovosti“ u međuljudskim odnosima. „Tome su doprineli i internet i društvene mreže, ali i stalni napadi na našu kulturu sećanja“, smatra Klajn.

Njegov poziv da se izbegava da se nosi kipa izazvao je reakcije i u Izraelu. Predsednik Ruven Rivlin je tu preporuku nazvao „kapitulacijom pred antisemitizmom“. I još je rekao da „Jevreji u Nemačkoj ponovo žive nesigurno“.

Dali je Nemačka zaista kapitulirala?

Sigmunt Kenigsberg, poverenik za borbu protiv antisemitizma jevrejske zajednice u Berlinu, Klajnov poziv ne doživljava kao kapitulaciju, već kao poziv na oprez. No taj poziv je suviše slab i nespretno je formulisan. „Ja sam očekivao da će se odmah započeti s merama koje bi dovele do toga da Jevreji svuda i u svako doba dana u Nemačkoj mogu bez straha da nose kipu. To bi bila prava poruka antisemitima“, rekao je Kenigsberg.

Jevrejska zajednica u Nemačkoj već duže vreme od vlade u Berlinu traži aktivnije delovanje. „Već dugo je prisutna činjenica da su Jevreji u većim gradovima izloženi opasnosti ako nose vidljiva verska obeležja“, rekao je predsednik Sentralnog saveta Jevreja u Nemačkoj Jozef Šuster.

On sam je, kako ističe, još pre dve godine upozorio na tu činjenicu. „Možemo da pozdravimo činjenicu da je ta spoznaja stigla i do najviših političkih instanci“, zaključuje Šuster. On međutim smatra da bi borba protiv antisemitizma trebalo da zahvati sve slojeve društva, jer „agresivna politička klima pokazuje svoje rezultate“. „Mi se doduše osećamo u dovoljnoj meri obezbeđeni od strane državnih službi, ali taj osećaj mora da se proširi i na čitavo društvo“, rekao je Šuster.

Mnogim posetiocima u Nemačkoj u oči upada vidljivo prisustvo policije ne samo pred sinagogama, već i ostalim zvaničnim ustanovama jevrejske zajednice, poput škola ili staračkih domova.

Odgovornost je na vladi

Vlada je odmah reagovala. Portparol Štefen Zajbert je početkom nedelje poručio da država mora da garantuje slobodno izražavanje vere za sve građane. To isto tako znači da mora biti zagarantovana bezbednost svima onima koji nose kipu. „Tu odgovornost imamo i kada je nošenje simbola drugih vera u pitanju“, rekao je Zajbert.

Za Kenigsberga je otvoreno priznanje da problem sa antisemitizmom zaista i postoji – dobar početak. „Antisemitizam ne nestaje od danas do sutra. Ali priznanje je dobar početak, jer u prošlosti se antisemitizam dovoljno često prećutkivao“.

Sam Klajn je Nemce pozvao da u subotu u znak solidarnosti sa jevrejskim građanima svi nose kipu. U subotu je tzv. Al Kuds dan (Al Kuds – arapski naziv za Jerusalim) koji je krajem sedamdesetih uveo ajatolah Homeini i koji je u međuvremenu i u Nemačkoj postao dan na kojem se na protestima tragedija progona arapskih Palestinaca 1948. zloupotrebljava za antisemitske i antiizraelske ispade.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android