Otac jedne devojčice – reč je o jevrejskoj porodici – požalio se novinarima Berliner cajtunga da njegovu kćerku, učenicu drugog razreda, u školi često maltretiraju učenici islamske veroispovesti. Prema njegovim rečima, oni su joj više puta pretili batinama ili smrću zato što ne veruje u Alaha. Ovaj slučaj je u Nemačkoj pokrenuo nove diskusije o mogućnosti i granicama integracije muslimana u nemačko društvo kao i o antisemitizmu. Evo kako ga je propratila nemačka dnevna štampa:

„Kada muslimanska deca maltretiraju đake drugih vera to mora imati jasne konsekvence“, piše Zidojče cajtung. „No, slučajevi koji su se sada pročuli nisu 'islamistički trend' u osnovnim školama. (...) Osnovno je pravo biti pošteđen vređanja ili pretnji na verskoj osnovi. To se u svakoj školi mora učiti, živeti i vežbati. Povrede tog prava moraju u školskoj zajednici, kao i za roditelje, imati vidljive konsekvence; one se ne smeju bešumno regulisati sporednim zvaničnim putem. Radi se o temeljima zajedničkog života u Nemačkoj.“

 - pročitajte još: Islam i Nemačka, po ko zna koji put

„Ako već osnovci prete drugim đacima koji ne veruju u Alaha“, piše list Noje vestfeliše, „ili ako upotrebljavaju reč 'Jevrejin' kao uvredu, onda to deca samo prenose dalje ono što čuju kod kuće ili u džamijama. Da bi se to promenilo, pre svega bi političari morali da nazovu stvari pravim imenima, da bi se čitavo društvo pozabavilo tim problemom bez predrasuda“.

Nirnberger cajtung piše da je „svaka škola u obavezi da spreči ovakve navodne pojedinačne slučajeve, da bude solidarna sa žrtvama i decom – na primer na nastavi veronauke – i da jasno stavi do znanja da se verski mobing i rasizam svih vrsta u Nemačkoj nikako ne tolerišu. Islam koji se ovako izražava nikako ne sme da bude deo Nemačke.“

Berlinski dnevnik Tagesšpigel objavio je listu pitanja i odgovora o „antisemitizmu u berlinskim školama“ objašnjavajući u uvodu da „nema pouzdanih brojki, ali da je sve više izveštaja nastavnika prema kojima je reč 'Jevrejin' dobila karakter uvrede koja se na pauzama između časova može čuti, a upućuje se i onima koji nisu Jevreji.

Tako prvo pitanje ovog dnevnika glasi: zašto su mnogi muslimani očito antisemitski orijentisani? A odgovor glasi: „U islamskom svetu koji je nekada bio unekoliko tolerantan prema Jevrejima, antisemitska mržnja je danas široko rasprostranjena. Osnivanje države Izraela 1948. se pre svega u arapskim zemljama smatralo za težak poraz. Još i pre toga, muslimani su se zbog pojačanog doseljavanja Jevreja u Palestinu antisemitski radikalizovali. Veliki muftija u Jerusalimu, Mohamed Amin al Huseini, podstakao je mržnju prema Jevrejima i u Drugom svetskom ratu je kolaborirao sa Hitlerom.“

 - pročitajte još: Koliko je islam deo Srbije

Internet-portal radija Dojčlandfunk objavio je intervju sa Eliom Adlerom, članom udruženja  „Inicijativa vrednosti. Jevrejsko-nemačke pozicije“ On prenosi: „Broj slučajeva za koje se ne zna je vrlo veliki. Znam za mnoge slučajeve u kojima su deca roditeljima govorila da im se to dešava, a roditelji nisu preduzimali ništa. A direktori škola nastoje da zaštite svoje škole i ne žele da dospevaju u udarne ili negativne vesti, tako da se stvari zataškavaju i odlažu, pa eskaliraju kasnije. Trebalo bi uvesti obavezu da se takvi slučajevi prijavljuju i analiziraju da bi u njima mogao da se nađe zajednički obrazac.“

priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android