Prilikom otvaranja konferencije pod nazivom „Svet je u nama – jevrejski život između Zagreba, Sarajeva i Beograda“, Tomas Kriger, predsednik nemačke Savezne centrale za političko obrazovanje primetio je da je ovo prva manifestacija s ovom tematikom u Nemačkoj. „Radi se o jednoj slabo poznatoj tema", zaključio je Kriger.

Dva dana puna informacija

Iako je od napada Hamasa na Izrael pre tačno godinu dana i rata u Gazikoji je usledio, jevrejski život ponovo u centru pažnje, u Nemačkoj se van specijalizovanih akademskih krugova malo ili gotovo ništa ne zna o Jevrejima koji žive na prostoru bivše Jugoslavije. Zato bi ovaj skup, koji se održava 7. i 8. oktobra u Akademiji jevrejskog muzeja u Berlinu, trebalo da popuni tu prazninu kroz tribine, razgovore, radionice i koncerte.

Kako objašnjava autorka koncepta skupa, Katarina Berg iz Nemačkog ureda za političku obrazovanje, događaj je nastao iz potrebe da se nemačkoj publici približi nepoznata istorijajugoistočne Evrope. Istorija jevrejskog života na prostoru koji se nekad zvao Jugoslavija posebno je nepoznata. Državni ured za političko informisanje, kako kaže Berg, od svog osnivanja se zalaže za edukaciju o jevrejskom životu, pa se i ova manifestacija dobro uklapa u taj koncept.

Tokom manifestacije će, prema rečima Berg, biti reči o jevrejskoj istoriji na prostoru jugoistočne Evrope, a biće predstavljen i koncept obnove tzv. Jugoslovenskog paviljona u memorijalnom centru Aušvic, o čemu je DW već pisao.

Da li su Jevreji na jugoistoku Evrope sigurniji?

Međutim, pitanje bezbednosti Jevreja, koji su širom sveta postali češće mete napada nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku, nije moglo da se izbegne tokom prve večeri skupa u Akademiji jevrejskog muzeja.

Učesnik panela „Jevrejski život u postjugoslovenskom prostoru“, kojim je otvoren dvodnevni skup, Marlon Amojal, rukovodilac programa za Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Hrvatsku i Srbiju na javnom servisu Dojče Vele, ukazao je na to da je bezbednosna situacija Jevreja na jugoistoku Evrope drugačija od one u Nemačkoj, koja već neko vreme, a posebno poslednjih godinu dana, zahteva više pažnje.

„U Sarajevu sam video da jevrejske objekte ne čuva policija stalno, kao što je to slučaj u Nemačkoj“, rekao je Amojal.

Iako su u Sarajevu, posle napada Hamasa na Izrael i rata u Gazi, održani brojni propalestinski protesti, učesnik rasprave i poznati predstavnik jevrejske zajednice Bosne i Hercegovine, Jakov Finci, kaže da se bezbednosna situacija za jevrejsku zajednicu u njegovom gradu nije promenila. „Sva ova stoleća smo preživeli zahvaljujući dobrim odnosima sa susedima“, zaključio je Finci.

Mešani antisemitizam

Književnica, glumica i rediteljka Adriana Altaras, rođena Zagrepčanka koja od šezdesetih godina živi u Nemačkoj, veruje da bi razlog zbog kojeg Jevreji na Balkanu žive sigurnije nego u Nemačkoj mogao biti suživot muslimana i Jevreja u Sarajevu, koji ima dugu tradiciju i drugačiju pozadinu od ostatka Evrope, a posebno Nemačke.

„U Berlinu imamo mnogo useljenika iz muslimanskih zemalja, što stvara pravi melting pot. Ali tu imamo i mešavinu levog, desnog i muslimanskog antisemitizma“, kaže Altaras, odgovarajući na pitanje zašto je postalo opasno hodati Berlinom sa Davidovom zvezdom oko vrata.

Altaras, koja ne podržava ponašanje izraelskih vlasti u poslednjih godinu dana, kaže da trenutno u Nemačkoj imamo „mešavinu antisemitizma i opravdane kritike Izraela“. Nasilni neredi s antisemitskim parolama, koji su se iste večeri održavali nekoliko kilometara dalje u četvrtima Kreuzberg i Neukölln, potvrđuju njene reči.

Usamljena jevrejska zajednica?

Martina Bitunjac, zaposlena u Centru za jevrejske studije „Moses Mendelson“ u Potsdamu i jedna od kustoskinja skupa, ukazuje na to da opasnost za jevrejski život u Nemačkoj ne dolazi samo od jačanja antisemitizma unutar muslimanskih zajednica, već i od porasta popularnosti krajnje desničarskih partija, poput Alternative za Nemačku (AfD). „Posebno nakon uspeha AfD-a u Brandenburgu, u zajednici se sve češće govori o iseljavanju iz Nemačke“, kaže Bitunjac.

Istoričar Ivo Goldštajn, koji će u utorak govoriti na jednom od panela o istoriji jevrejstva na području jugoistočne Evrope, zaključuje da se odnos jevrejske zajednice prema ostatku društva drastično promenio.

„Dogodila se jedna veoma ružna situacija, a to je da je jevrejska zajednica odjednom ostala potpuno sama. Jer tradicionalni prijatelji jevrejske zajednice, koji su i nakon Drugog svetskog rata i nakon ratova devedesetih zauzimali levo-liberalne i antifašističke pozicije, sada su se u izraelsko-palestinskom sukobu potpuno opredelili za jednu stranu, što je najmanje rečeno čudno“, zaključio je Goldštajn.

Skup „Svet u nama – jevrejski život između Zagreba, Sarajeva i Beograda“ završen je koncertom projekta „La Convivencia“ harmonikašice Merime Ključo i operske pevačice Jelene Milušić, sa muzikom inspirisanom tradicijom Jevreja jugoistočne Evrope. Paralelno se održava i izložba o zagrebačkoj glumici Lei Dojč, koja je ubijena u Aušvicu.