„Poverioci vrše pritisak na Grčku“ – naslov je objašnjenja aktuelne situacije koje je objavio list Berliner cajtung (Berlin): „Na iznenadnom noćnom samitu u Berlinu, kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland su se lično pozabavili traženjem izlaza iz grčke krize. Rezultat samita bi trebalo da bude poslednja ponuda Atini koja bi primorala grčku vladu da prihvati uslove EU – ili da napusti evrozonu.“

„Na sastanku sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom, kao i predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske centralne banke (ECB), Kristin Lagard i Mariom Dragijem, u noći između ponedeljka i utorka su glavni zajmodavci usaglašavali svoje pozicije. Posle toga je rečeno da je nacrt novog dogovora o pomoći i reformama skoro završen. Ako bi se oko toga sve stane složile, to bi značilo da je otvoren put za dalju pomoć evrozone i MMF-a od 7,2 milijarde evra. A već u petak (5.6.) Atini ističe rok za isplatu dela duga od 300 miliona evra.“

Isti list objavio je „tri moguća scenarija za nastavak grčke drame“:

„Političko rešenje: ministri finansija i stručnjaci se nisu usaglasili. Možda će šefovima država ili vlada koje predvodi nemačka kancelarka moći da se sporazumeju sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom. On bi morao da savlada otpor u sopstvenoj stranci i prihvati, na primer, smanjenja penzija i dalje povećanje poreza na dodatu vrednost. U tom slučaju zemlja bi dobila 7,2 milijarde evra. Taj novac je deo drugog paketa pomoći. Takav rezultat bi bio dobra osnova i za dodelu trećeg paketa najesen, koji bi već značio da je Grčka obezbeđena za dući period.“

„Produženje natezanja: to je omiljena strategija koja je već došla do svojih granica. Atini su brzo potrebne milijarde kako bi mogla da otplaćuje kredit MMF-u. Uz određenu kreativnost, rokovi bi mogli još jednom da se pomere. Atina bi mogla da sve junske tranše poravna odjednom na kraju meseca. Cipras bi mogao da obeća reforme pa da posle ponovo promeni odluku, no, to bi mu već i iz unutrašnjepolitičkih razloga dosta teško palo.“

„Bankrot: to je scenario koji MMF i ECB već duže vremena razrađuju. Ako vlada u Atini prestane da otplaćuje kredite, domaćim bankama će pretiti bankrot. Njima će biti potreban novac ECB, ali ga više neće dobijati. Vlada neće moći da im stavi na raspolaganje novi sopstveni kapital. Moraće da se pokrene program potpore bankama kao što je to učinjeno na Kipru. Tamo su štediše prinudno postale vlasnici banaka. Da Grci već pre toga ne bi ispraznili sopstvene račune i izvukli i poslednji evro, Atina bi morala da ograniči kretanje kapitala. Vlada bi mogla da plati svoej službenike posebnim bonovima. Ta valuta bi važila samo u Grčkoj. Programi EU za hitnu pomoć bi obezbedili Grčkoj lekove, benzin i druga važna dobra koja se uvoze.“

Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung piše da je „Grčka – demokratija koja funkcioniše. Zato ta zemlja ima pravo da suvereno odlučuje o svojoj budućnosti. A da li će ta budućnost biti u evrozoni ili van nje, o tome ne sme i ne treba da odlučuje ni Evropska centralna banka ni Međunarodni monetarni fond. Isključivo pravo odlučivanja o tome ima grčka demokratski izabrana vlada pod vođstvom Sirize. I ako taj radikalnosocijalistički pokret više neće da se pridržava pravila monetarne unije, onda tu želju treba poštovati i osloboditi zemlju članstva u evrozoni. Jer, u pravu na samoodređenje je sadržano i pravo na propast“.

„Izlazak Grčke iz evrozone se nameće već i zbog kredibilnosti. Poverenje u solidarnost monetarne unije je vrlo poljuljano. Ponovo su prekršene odredbe o stabilnosti, ponovo su promenjeni kreditni ugovori i statutarne nadležnosti – na primer, Evropske centralne banke – i to na akrobatski način. Sve je to učinjeno da bi se evrozona po svaku cenu održala u sadašnjem sastavu. Ali, pravila su se pretvorila u farsu. A kada kršenje pravila postane pravilo, onda je to jasan signal za protivnike reformi u drugim zemljama da traže ravnopravan tretman.“