„Ako Evropljani misle da danas imaju problem sa izbeglicama, sačekajte dvadesetak godina“, zloslutno najavljuje Stiven A. Čejni. Jer onda neće krenuti tek nekoliko stotina hiljada, nego možda i dvadesetak miliona ljudi iz Afrike. I to ne zbog rata, nego zbog klimatskih promena – mada nisu isključeni ni oružani sukobi u borbi za vodu i plodnu zemlju.

Čejni je bivši general američkih marinaca koji se danas aktivno bavi problemima životne sredine. U najnovijem izveštaju britanskog Environmental Justice Foundation on analizira moguće posledice globalnog zagrevanja naše planete.

U siromašnim zemljama je pet puta veći rizik da će ljudi morati da napuste svoje domove, svedoči i izveštaj organizacije Oksfam objavljen ove nedelje. Ta migracija se već događa: od 2008. do 2016. svoje domove je napustilo oko 14 miliona ljudi jer više nisu imali od čega da žive.

Ako to nisu „prave" izbeglice...

Hrabra odluka vlade Novog Zelanda da će i klimatsku promenu da prihvati kao razlog za davanje azila, pre svega je namenjena susednim zemljama: mnogim malim ostrvskim državama Pacifika preti povišenje nivoa mora i već je izvesno da će neka od tih ostrva praktično potpuno da nestanu. Prema međunarodnim propisima to nije bio razlog za davanje azila, ali je jasno da su ti ljudi apsolutno ugroženi.

Još gore je u područjima gde se širi pustinja ili gde sve češće haraju prirodne nepogode. Povezano sa siromaštvom, to je smrtonosna kombinacija: „Ljudi u tim zemljama zbog siromaštva često nisu u stanju da reaguju na katastrofe, ni da učine nešto kako bi se zaštitili“, objašnjava Jan Kovalcig, stručnjak za klimatske promene organizacije Oksfam. U područjima koje pogađaju orkani ljudi nemaju novca za solidne kuće, a i sistem upozorenja je daleko od onog u razvijenim zemljama.

Što je još gore, često je tu i kombinacija izbeglica iz „starih“ i „novih“ razloga, kaže Kovalcig. Ako je vode ili plodne zemlje sve manje, na put će opet morati da krenu i društveno i fizički slabiji: nacionalne i etničke manjine, žene, starci, bolesni...

I naravno deca: nemački ogranak humanitarne organizacije „Vorld vižn“ je izračunao da će i do 175 miliona mališana biti suočeno sa posledicama klimatskih promena. I poplave i suše će značiti manje hrane, a sve manje čiste vode širi opasnost od zaraza.

Polisa osiguranja

Što uopšte učiniti? Bogata zemlja kao što je Nemačka prošle godine je donirala preko 23 milijarde evra za različite oblike pomoći u razvoju, ali tek sićušni deo odlazi za zaštitu od katastrofa uzrokovanih klimatskom promenom. Ipak politika je shvatila važnost tog problema, ali se i traže sasvim novi putevi kako bi se to finansiralo.

Pre dve godine zemlje G-7 pokrenule su inicijativu InsuResilience koja bi do 2020. godine trebalo da osigura oko 400 miliona ljudi u zemljama u razvoju. „Osigurati" je pritom prava reč: to je stvarno polisa osiguranja koja se sklapa zbog takvih prirodnih nepogoda i tako je već osigurano oko stotinu miliona ljudi, uplatama koje stižu i iz EU i SAD. Prednost toga jeste da bi taj novac bio odmah isplaćen u slučaju katastrofe, umesto da se večno sakuplja na donatorskim konferencijama.

Ali ni to nije dovoljno, jer promena klime se već vidi sa svakom žetvom i svakim vodostajem obližnje reke, naročito u siromašnim zemljama koje i jesu takve zbog nepovoljnog geografskog položaja. Ipak, ta „polisa osiguranja“ će biti tema i konferencije COP23.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android