Kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da su se njena koaliciona vlada desnog centra i opozicija levog centra odlučili za nekadašnjeg istočnonemačkog borca za ljudska prava.

Već dva nemačka predsednika uzastopce su podnela ostavke. Jedan je bio uvređen nepoštovanjem njegove ličnosti, drugome su tabloidi i nedeljnici, posebno izdavačke kuće Aksel Špringer, čitaj: Bild i Špigel, iskopali politički grob – Kristijan Vulf je morao da ode zbog relativno sitnih grehova kao što je dobijanje povoljnog kredita. Velika blamaža Nemačke sa svojim predsednicima mora da se okonča i zato će sada na čelo države stupiti stari istočnonemački borac za ljudska prava Joahim Gauk. Demohrišćani ga sada najpre nisu hteli. Jer, i ranije su bili protiv njega – na prošlom izboru predsednika njihov kandidat Vulf je tesnim rezultatom pobedio Gauka. Ali, za Gauka su se odjednom založili nemački liberali, koji su na vlasti u koaliciji sa demohrišćanima Angele Merkel.

Kancelarka je morala da pristane da ne bi dovela u pitanje samu koaliciju, što bi već bile blamaže bez kraja na nemačkoj političkoj sceni. Zašto je sa Gaukom sada sve u redu, pitanje je na koje odgovara socijaldemokratska političarka Andrea Nales.

„Između građana na jednoj, i politike na drugoj strani pojavio se veliki jaz koji će Joahim Gauk moći da premosti. On se obraća ljudima. On potiče iz građanskog pokreta, a to je u duhu ovog vremena, rekla je Nalesova.

Gauk će odgovoriti izazovima

Politolog Jirgen Falter smatra da je prethodni predsednik Vulf „bio dostojan predsednik koji je istupao uzdržano i sa distancom. Mislim da će Gauk u istoj meri biti u stanju da tako istupa, a da mu se neće zamerati ono što je nažalost Vulfu moglo da se zameri.”

Joahim Gauk ima 72 godine. On je tokom revolucije koja je prethodila rušenju Berlinskog zida bio saosnivač opozicionog pokreta Novi forum, i 1990. poslanik u jedinom demokratski izabranom parlamentu bivše Demokratske Republike Nemačke. Posle ujedinjenja dve Nemačke, bio je Savezni komesar za arhive bivše istočno-nemačke tajne službe Štazi od 1990. do 2000, kada je stekao reputaciju "lovca" na bivše pripadnike i saradnike te službe. Tako je postao jedan od miljenika medija, pa samim tim i naroda.

Očekuje se da će se o novom kandidatu u Saveznoj skupštini glasti početkom narednog meseca. Nemački Ustav omogućava da se predsednik može birati iz tri pokušaja - u prvom i drugom pokušaju je za izbor potrebna apsolutna, a u trećem relativna većina. Savezni predsednik, prema Ustavu, mora biti Nemac sa pravom glasa i to stariji od 40 godina. On ima pravo na najviše dva mandata po pet godina, nema komandu nad oružanim snagama i protokolarno se nalazi na čelu zemlje.

Autor: Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon