Jakov Leon (DW): Željko, učešće na Takmičenju za Pesmu evrovizije u Azerbejdžanu, biće tvoje drugo učešće kao izvođač. Onima koji prate evrovizijsko takmičenje, nije nepoznato da si u proteklih osam godina bio autor više kompozicija, koje su na Evroviziji izvodili drugi izvođači. Nakon što je Marija Šerifović Srbiji 2007. godine donela pobedu, bio si i voditelj Eurosonga u Beogradu. Drugim rečima, Evroviziji se uvek iznova vraćaš. Pa ipak, „Lane moje“' (bez obzira na plasman 2004. godine), smatra se jednom od najboljih evrovizijskih pesama svih vremena. Potom su usledile pesme „Lejla“ i „Oro“, a sad evo i „Nije ljubav stvar“. Da li je bio težak izazov napraviti „nešto novo“, nešto što će se evropskoj publici podjednako dopasti, možda i više nego „Lane moje“?

Željko Joksimović: „U glavi sam svakako imao sve ono što sam do sada uradio i nadam se da sam i sa ovom pesmom, nastavio taj niz emotivnih pesama, koje krase prostore sa kojih ja dolazim. Nadam se da sam publici uspeo ponovo da dočaram tu emociju, koju sam imao i 2004. godine. Nisam naravno pokušavao da pravim bilo kakve insinuacije na identičnost pesama „Lane moje“ i „Lejla“, ali se prosto u zvuku oseti i jedna nota koja povezuje sve te pesme.“

Pesma „Nije ljubav stvar“ znatno je drugačija. Ona u osnovi ima elemente zabavne muzike sa balkanskih prostora, nego tvoje prethodne evrovizijske pesme. Doduše, u gradaciji ovogodišnje, kako se ona bliži kraju, ima i nešto etno motiva. Pomalo irskih, pomalo balkanskih. Ali šta te je odvelo u pravcu da ovoga puta napraviš pesmu sa više pop elemenata?

„Pokušao sam da napravim korespodenciju između onoga što sam radio i onoga što sada radim, tako da pretpostavljam da u ovoj kompoziciji ima više pop prizvuka, pogotovo kada se radi o pesmi na engleskom jeziku, nego u pesmi „Lane moje“. Tako da sam siguran da sam napravio dobar miks žanrova, aranžmanski naravno – i to se publici očigledno dopada, kao što vidimo i čujemo.“

U okviru promocije ili bolje rečeno inostrane i domaće premijere pesme sa kojom odlaziš u Baku, izveo si najpre verziju na engleskom. U međuvremenu je i zvanično potvrđeno da ćeš pevati na srpskom, ali sam te večeri imao utisak da ovoga puta želiš da pevaš na engleskom. Ako je zaista tako, da li to znači da više veruješ u englesku verziju pesme?

„Moram da kažem da mi je apsoutno jednako, kada govorimo o emociji, jednako mi je, da li pesmu izvodim na srpskom ili na engleskom jeziku. Ono što se razlikuje, a to su i mi moji saradnici i kolege rekle, jeste da pesma kada se peva na srpskom jeziku ima veću ekspresiju. Doduše, kada se peva na engleskom, malo je melodičnija, ali to je i normalno. Engleski jezik fonetski u sebi ima više vokala, nego konsonanata, sibilanata. Verovatno iz tog razloga, slušalac koji čak i ne razume srpski jezik, veruje da je moja ekspresija dosta jača na srpskom jeziku. Meni je srpski maternji jezik, veoma mi je drag. S druge strane, engleski tekst koji je napisala Ljilja Jorgovanović, vrlo je lepo uklopljen da prati melodiju, tako da i onaj ko ne razume engleski, može da pretpostavi o čemu pevam.“

Da li je pobeda ono što najviše zanima Željka Joksimovića i da li ona uopšte može da promeni u tvom životu? Većina pobednika na Evroviziji, ne uspeva iskoristi taj trenutak popularnosti i svoju karijeru učini uspešnijom. Pobeda bi Srbiju ponovo ucinila domaćinom Eurosonga, a šta bi ona donela tebi?

„Meni je velika čast što predstavljam boje Srbije na najvećem muzičkom takmičenju, mogu slobodno da kažem ne samo u Evropi, već i u svetu. Jer ono ima veliku tradiciju i negde mi je to takmičenje, počev od 2004. godine dosta pomoglo u karijeri i ja sam to naravno umeo da iskoristim. Ovoga puta na Evroviziju se vraćam kao izvođač i negde očekujem da će brojna publika koja je stasavala od 2004. pa do danas, prepoznati moj stil, podsetiti se nečega što sam radio pre osam godina i dati podršku mom radu. Ono što svakako, ne samo ja, nego mnogi ljudi iz moje zemlje očekuju, jeste pobeda, ukoliko je to moguće i mislim da to može da se desi vrlo lako.“

Autor: Jakov Leon, stalni izveštač DW sa Eurosonga
Odg. urednik: Dijana Roščić