Moguće je da je neprijateljski dron, koji je u Jordanu ubio tri američka vojnika, a više njih ranio, zabunom smatran za američki dron. Ta pogrešna procena američke vojske, prema pisanju više medija, navodno je odigrala ulogu u smrtonosnom napadu proiranske milicije na američku vojnu bazu na granici sa Sirijom.

Sopstveni ili neprijateljski dron?

Kako su, pozivajući se na predstavnike američke vlade izvestili američki listovi Vol strit džornal i Njujork tajms, kao i TV-stanica Foks njuz, neprijateljski dron približio se vojnoj bazi istovremeno s američkim izviđačkim dronom. Zato nije bilo jasno da li se radi o sopstvenom ili o neprijateljskom dronu.

Zbog toga je, tumače mediji, moglo da dođe do pretpostavke da se radi o američkom dronu koji se vraća u bazu, pa nije odmah aktivirana protivvazdušna odbrana.

Bajden najavio odmazdu

Ako je to istina, onda je to bila pogrešna procena sa smrtonosnim posledicama. Tri američka vojnika su poginula, a najmanje 34 ih je ranjeno. Osim toga, taj napad je izazvao dalju destabilizaciju regiona. Američki predsednik Džo Bajden najavio je odmazdu, a Iran je demantovao da je umešan u taj napad. Odgovornost za napad preuzele su proiranske milicije u Iraku, koje su objavile da su napale četiri američke vojne baze, od toga u nedelju ujutro (28.1.) tri u Siriji.

Odgovorićemo na to, naglasio je Džon Kirbi, portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost, ali je istovremeno istakao da SAD ne žele rat s Iranom. Ipak, napad u Jordanu sasvim je jasan znak eskalacije, rekao je Kirbi nakon Bajdenovog sastanka s nacionalnim Kabinetom za bezbednost.

Teheran s tim ne želi da bude povezan

Za SAD je jasno da su za napad odgovorne proiranske grupe, ali režim u Teheranu opovrgava bilo kakvu svoju povezanost s tim.

Optužbe su izrečene s političkim ciljem „izvrtanja realne situacije u regionu“, izjavio je portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Naser Kanaj, a prenela državna novinska agencija Irna. On je naglasio da naoružane grupe u regionu nisu dobile nikakvo naređenje iz Irana.

Blinken: Najopasnija situacija od 1973.

Koliko je situacija napeta, pokazuju i izjave američkog ministra spoljnih poslova Entonija Blinkena. „Tvrdim da u čitavom regionu najmanje od 1973. – a možda i ranije – nismo imali ovako opasnu situaciju kao sada“, rekao je Blinken u Vašingtonu na zajedničkoj konferenciji za novinare s generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom. On je upozorio da ne sme biti pokušaja iskorišćavanja sukoba na Bliskom istoku za povećanje nestabilnosti, a najavio je i reakcije na svaku agresiju.

Blinken je istovremeno kao cilj američke vlade naveo sprečavanje eskalacije u regionu. „Naš je cilj su dve stvari: da podržavamo naše ljude kada su napadnuti i da sprečavamo eskalaciju i širenje sukoba.“

U ponedeljak (29.1.) su i u Siriji ponovo napadnuti američki vojnici i njihovi saveznici. Kako je rekao anonimni izvor iz američkog Ministarstva odbrane, ispaljeno je „više raketa na američke i savezničke vojnike“, ali niko nije ranjen.

Tri hiljade američkih vojnika u Jordanu

U međuvremenu je i Kina upozorila na opasnost od eskalacije nasilja nakon ubistva američkih vojnika u Jordanu. „Nadamo se da će sve pogođene strane ostati mirne i uzdržane (…) kako ne bi upale u začarani krug osvete“, izjavio je ovog utorka (30.1.) u Pekingu portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin.

U Jordanu je, prema informacijama iz leta 2023, stacionirano oko 3.000 američkih vojnika, prenosi portal Aksios. Njihov zadatak je, između ostalog, podrška Jordanu u borbi protiv terorističke milicije Islamska država.

Prema informacijama Pentagona, nakon napada radikalno-islamističkog Hamasa na Izrael 7. oktobra na pripadnike američke vojske i jedinice saveznika u Iraku i Siriji izvršeno je više od 150 napada. Za mnoge od njih odgovornost je preuzeo Islamski otpor u Iraku, labavi savez naoružanih grupa povezanih sa Iranom.

ajg (ard/afp)