Septembar 1951, naslovnica Špigela izlazi u tri boje. Priča o „Titovoj odiseji“, nazvana je „Ničiji sluga u ničijoj zemlji“. U tekstu na šest strana je mapa dva bloka i Jugoslavije između sa pitanjem: „Ključna karika ili breša?“ (pukotina u utvrđenju). Još tada autor piše: Jaka Jugoslavija treba Zapadu – „za sada“ – i to kao komunistička zemlja koja demonstrira slabost Istočnog bloka.

Naslovna iz oktobra 1964. ima posredno veze sa Jugoslavijom. Radi se o gastarbajterima, koji su mahom stizali sa Iberijskog poluostrva, iz Italije, Jugoslavije, Grčke i Turske. „Provodadžije zapadnonemačih poslodavaca zuje kontinentom kako bi doveli svežu krv sparušenom tržištu rada“, piše u tekstu. 1963. je došlo 800.000 radnika, ali još 600.000 radnih mesta ostalo je prazno.

Zapanjujuće dalekovido izgleda tekst od 21. januara 1980 – Tito je još živ – u kojem se „Jugoslavija posle Tita“ vidi kao sledeće svetsko žarište. Ovako glasi prognoza: „Nacionalističke grupe se bore međusobno, privredni zamah je zaustavljen, model Jugoslavije se raspada.“ Doduše nije došlo do svetskog rata, to jest sudara Sovjeta i Amerikanaca u Jugoslaviji, kako se pribojavao Špigel.

„Tamnica naroda Jugoslavija: Teror Srba“ naslov je iz jula 1991. nakon proglašenja nezavisnosti Hrvatske i Slovenije. U tekstu se podseća da 38 odsto Srba živi u drugim jugoslovenskim republikama i da Milošević već sprema novo crtanje granica. „U ovoj završnoj fazi jugoslovenske borbe na smrt kucnuće čas srpske vojne mafije u pokušaju da iz stene multinacionalne države iskleše velikosrpski blok.“

„Slike nisu tako utopijske, tako slične Ratovima zvezda“ kao što je bio slučaj u Zalivskom ratu koji je vođen preciznim bombama, piše Špigel početkom jula 1992. Slike iz Jugoslavije su „pune brutalnosti i arhaične grozomore“. U nekoliko tekstova se tematizuje „impotencija“ Evrope, „zapadnih demokratija“ i Ujedinjenih nacija tokom ovog, kako ga je nazvao Milovan Đilas, „najglupljeg od svih ratova“.

Aktuelno zvuči priča o egzodusu civila iz Jugoslavije. Naslov krajem jula 1992. glasi: „Navala s Balkana: Ko će prihvatiti izbeglice?“ Reči o prihvatanju stotina hiljada mahom bosanskih muslimana komotno mogu da se primene na današnje izbeglice: „Izbegličku tragediju mogu da ublaže jedino brzi dogovori i kontigenti za prihvat. Ali Evropska zajednica okleva; svako nepoželjne gura negde drugde.“

Sledeća naslovna tek u junu 1995. Na njoj „gospodar rata“ Karadžić sa slovima: „Srbi protiv ostatka sveta“. Povod je zarobljavanje 370 pripadnika Plavih šlemova. Intervju je dao tadašnji šef diplomatije SRJ Vladislav Jovanović koji kaže: „Mladić je tvrdoglav, ali sposoban general. Odgojen je u Titovim školama i tamo je naučio da poštuje politički autoritet. On neće da se kači sa Karadžićem.“

Broj nakon početka bombardovanja prvi je od pet zaredom u kojima Špigel naslovnicu posvećuje sukobu u SRJ. Naslov: „Rat protiv ubijanja – strah od nekontrolisanog požara“. Intervencija je nazvana „kaznenim bombardovanjem“ koje Beograd treba da primora na dogovor sa kosovskim Albancima. Ali, piše, NATO rizikuje prelivanje konflikata posebno na Makedoniju, ali i Nemačku gde ima puno Srba i Albanaca.

Tri sedmice kasnije magazin piše o „debaklu NATO“ koji „sa sve više aviona, neprestanim napadima“ pokušava da pojača pritisak na Beograd, ali sve češće pogađa civilni ciljeve. Čak trojica novinara Špigela u intervjuu pritiskaju šefa diplomatije Jošku Fišera koji se brani od optužbi: „Za mene je rat – rat, a to znači da stradaju ljudi, često nevini civili. Zato je i rat tako užasan.“

U sledećem izdanju se najavljuje „odluka“ – kopneni rat ili mir. Unutra oštar tekst u kojem se nemačko učešće u bombardovanju Jugoslavije kritikuje kao „rat za čistu savest“ i dodaje da je „moral loš vojskovođa“. Ismeva se poređenje Miloševića i Hitlera i „vojnički novogovor“ o „kolateralnoj šteti“ i zaključuje: „Niko ne može ozbiljno da tvrdi da je rat na Kosovu formalno u skladu sa Poveljom UN.“

Sedmog juna, tri dana pre kraja bombardovanja, Špigel naslovljava: „Mir? Cena, rizik, posledice“. Kancelar Gerhard Šreder u intervjuu kaže: „Rat se nikada ne isplati. Ali je nažalost bio nužan da bi se eliminisao konflikt koji bi inače imao daleko teže posledice.“ Dopisnica Renate Flotau u „ratnom dnevniku“ iz Beograda javlja: „Olakšanje Srba zbog skorog kraja rata meša se sa besom prema režimu.“

Sedma naslovna strana koja je 1999. posvećena ratu na Kosovu – to govori koliko je za Nemce bio važan ovaj sukob – prvi nemački rat nakon Hitlera. Kontroverzne debate o tom ratu ne prestaju, pa tako i Špigel o ulasku međunarodnih trupa na Kosovo piše da je to „možda najopasniji deo balkanske avanture NATO“. O Miloševiću pitanje: Koliko car Srba još može da zadrži moć? Da li mu preti puč?

Poslednja naslovna strana Špigela koja se tiče Srbije izlazi 9. oktobra 2000. što pokazuje da je pad Miloševića značio i pad interesovanja svetskih medija. Na naslovnoj citat Vojislava Koštunice: „Danas pravimo istoriju“. U nosećem tekstu ponešto pompezno (i netačno) stoji: „Sa neostaljinistom Miloševićem je volja naroda zbrisala poslednji komunistički bastion u Evropi.“