U najvećem gradu Južnoafričke Republike, Johanesburgu, pripreme za doček najvećih svetskih ekonomskih sila na godišnjem samitu G20 (Grupa 20) trajale su nedeljama.

„Pripreme su zapravo bile savršene. Sve drugo bilo bi preterivanje“, rekao je za DW Sifamandla Zondi, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Johanesburgu, nakon radionice o samitu G20, koji se održava 22. i 23. novembra.

Lindelani Mhalifi, mladi Južnoafrikanac koji je takođe učestvovao u radionici, rekao je: „Zbog toga osećam ponos. Mi predstavljamo celu Afriku.“

Prvi G20 samit na afričkom kontinentu predstavlja veliki trenutak za Južnoafričku Republiku, koja pokušava da pronađe balans između svoje uloge u BRIKS-u i statusa važnog trgovinskog partnera zapadnih demokratija.

Međutim, za Mejvis Ousu-Đemfi, predsednicu i izvršnu direktorku Afričkog centra za ekonomske transformacije (ACET), fokus Južnoafričke Republike na solidarnosti, jednakosti i održivosti predstavlja osveženje.

„Ovo dolazi u trenutku kada svet počinje da prepoznaje da je Afrika ključna za rešavanje mnogih globalnih izazova“, rekla je ona za DW, dodajući da „globalni rast i stabilnost zavise od toga da li je pravac afričkog kontinenta dobara ili loš.“

Ona ukazuje na brzo rastuću i mladu populaciju Afrike, njen sve veći udeo u globalnoj radnoj snazi i suverenitet nad „značajnim procentom kritičnih minerala potrebnih za zelenu tranziciju“.

Zašto SAD bojkotuju G20 u Južnoafričkoj Republici?

Sjedinjene Američke Države preuzimaju rotirajuće predsedavanje G20 prvog  decembra, ali bojkotuju samit u Johanesburgu. Odnosi između Vašingtona i Južnoafričke Republike pogoršali su se. Najpre su u februaru usledila velika smanjenja pomoći preko USAID-a, što je pogodilo hiljade Južnoafrikanaca. Zatim je Pretorija bila na udaru visokih carinskih nameta. Administracija američkog predsednika Donalda Trampa tvrdi, bez opipljivih dokaza, da se u Južnoafričke Republike dešava genocid usmeren protiv belaca.

Južnoafrička vlada osporava bilo kakvu diskriminaciju belaca u Južnoj Africi.

Vašington je takođe kritikovao Pretoriju zbog njene tužbe protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde u vezi sa dešavanjima u Pojasu Gaze.

Ipak, prema Menzi Ndhlovu, analitičaru političkog rizika u kompaniji Signal Risk, američko preskakanje ovog samita G20 ima i drugu funkciju.

„Reč je o delegitimizaciji Južne Afrike, njenog statusa lidera i njenog mesta u vrhu globalnih struktura moći“, rekao je on. „SAD, odnosno republikanci, vide Južnoafričku Republiku kao primer zemlje koja primenjuje DEI (diverzitet, jednakost i inkluziju)“, rekao je Ndhlovu za DW. „A republikanci se tome protive u Americi. Za primer na međunarodnoj sceni, izdvojili su Južnu Afriku.“

U februaru je američki državni sekretar Marko Rubio optužio Južnoafričku Republiku da „koristi G20 za promovisanje ‘solidarnosti, jednakosti i održivosti’. Drugim rečima: DEI i klimatske promene“, koje je nazvao „anti-amerikanizmima“.

Očekuje se dolazak mnogih drugih učesnika G20

Ipak, ignorisanje organizacije koja predstavlja oko 85 odsto globalnog BDP-a, 60 odsto svetske populacije i preko 75 odsto globalne trgovine i dalje je ozbiljna stvar. G20 čine 19 najvećih svetskih ekonomija plus Evropska unija (EU) i Afrička unija (AU), a očekuje se dolazak visokih zvaničnika uprkos odsustvu SAD.

Osvrćući se na Trampove tvrdnje o genocidu, Ndhlovu kaže: „Mnoge velike sile ne obraćaju pažnju na takve predstave i ne žele da učestvuju u tome, jer vide vrednost u partnerstvu sa onim što i dalje jeste najveća i najuticajnija afrička ekonomija.“

Ndhlovu priznaje da je američki bojkot velika prepreka zbog ekonomske snage i uticaja SAD na globalne institucije, ali smatra da Južnoafrička Republika može da pronađe načine da to zaobiđe.

„Reakcija Južnoafričke Republike na Trampovo nepojavljivanje bila je veoma državnička“, rekao je Ndhlovu za DW. „Sledeći korak je još važniji, a to je nalaženje rešenja koja mogu funkcionisati bez SAD, tamo gde postoji konsenzus.“

„Globalna saradnja se ne vrti oko jedne zemlje“, istakla je ekonomistkinja Ousu-Đemfi.

„Južnoafrička Republika iskoristila je ovo predsedavanje samitu G20 da istakne da je rešavanje globalnih izazova — bilo da je reč o reformi duga, klimatskom finansiranju ili trgovini — zajednički poduhvat G20 i šire.“

Šta Južnoafrička Republika može da dobije od G20?

Problemi za Južnoafričku Republiku i vladu predsednika Sirila Ramafosea su značajni: korupcionaški skandali, visoka stopa kriminala i stagnirajuća ekonomija sa ogromnom nezaposlenošću. Ipak, Ndhlovu i drugi vide G20 kao priliku za Južnoafričku Republiku da se predstavi u najboljem svetlu.

„Kao Afrikanci, često imamo osećaj da nas sve ovo ne dotiče, da ovo doživljavamo kao nešto evropsko“, rekao je za DW Nghede Adams, nigerijski istraživač u nemačkoj Fondaciji Konrad Adenauer. „Ali ovde u Južnoafričkoj Republici, ovo je kod kuće — prilika da se povežemo.“

Uganđanka Marta Tukahirva iz organizacije Fight Inequality Alliance, koja će biti prisutna na marginama samita, rekla je za DW: „Globalna ekonomija nije samo u fazi posrtanja, već smo u trenutku u kojem postoji mnogo ekstraktivizma. Ona je isključiva i veoma nestabilna.“

Ona smatra da je samit važan „politički trenutak“, jer su prethodno multilateralne platforme uglavnom predvodili predstavnici drugih kontinenata. „Moramo iskoristiti ovaj prostor da zaista osnažimo svoje zahteve“, rekla je ona.

Veliki izazovi

Osim činjenice da Sjedinjene Države ignorišu samit, najveći izazov mogu biti izuzetno ambiciozni ciljevi.

„U podsaharskoj Africi, naši stariji veoma drže do principa pravičnosti, jedinstva u krizi“, rekla je Mejvis Ousu-Đemfi. „Zato sam veoma ponosna što je Južnoafrička Republika ostala dosledna tim principima. Stavili su održivost duga za zemlje sa niskim prihodima u sam centar agende, koje troše u proseku 17 odsto svojih prihoda na otplatu duga.“ Ona to opisuje kao prvi takav slučaj i veruje da nasledstvo G20 mora rezultirati stvarnim koristima za ekonomski rast Afrike.

„Afrika mora da transformiše svoje ekonomije od zavisnosti od izvoza sirovina ka proizvodnji dodatne  vrednosti, što može stvoriti radna mesta za njen narod", rekla je za DW. „Mora imati pristup pravim vrstama finansiranja. Fokus Južnoafričke Republike na cenu kapitala odličan je primer zašto je održavanje G20 na afričkom tlu dobro za Afriku.“

Analitičar Ndhlovu dodaje da odabir pravih tema, poput restrukturiranja duga, može ovaj samit G20 učiniti uspehom za Južnoafričku Republiku. „SAD bi se čak mogle uključiti jer su veoma zainteresovane za kritične minerale. Možda ćemo doći u situaciju gde ćemo morati da prihvatimo da je G20 početna tačka i da preraste u ‘plurilateralnu’ platformu, ne nužno tek multilateralnu.“

Profesor Sifmandla Zondi se nada se da će samit G20 imati dalekosežne pozitivne efekte  i za sam Johanesburg.