Južnoafrička Republika u svom zahtevu za pokretanje pravnog postupka, tvrdi da su izraelska „dela i propusti (…) genocidnog karaktera, jer su počinjeni s potrebnom specifičnom namerom (…) da unište Palestince u Gazi kao deo šire palestinske nacionalne, rasne i etničke grupe.“

I Južnoafrička Republika i Izrael su članovi Konvencije o genocidu iz 1948. Taj međunarodni ugovor obavezuje svoje potpisnice na sprečavanje i kažnjavanje zločina genocida. Genocid, prema ugovoru, čine određene radnje čiji je cilj uništenje, u celini ili delimično, neke nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe.

Navedeno je da su razlog za inicijativu Južnoafričke Republike akcije i pretnje Izraela palestinskom narodu posle 7. oktobra 2023. Izrael je objavio rat militantnoj grupi Hamas, koju su SAD, Evropska unija, Izrael i druge zemlje označili kao terorističku organizaciju. Hamas je ubio oko 1.200 ljudi i uzeo više od 200 talaca u napadu na Izrael 7. oktobra 2023. godine. Otada je više od 20.000 Palestinaca ubijeno u izraelskom bombardovanju Gaze. Humanitarna situacija u Gazi se od početka sukoba pogoršava.

Izrael navodi da njegove vojne akcije u Gazi imaju cilj da unište Hamas kako bi država Izrael bila bezbedna od ove militantno-islamističke grupe.

Koji je sud nadležan?

Južnoafrička Republika pokrenula je postupak pred Međunarodnim sudom pravde (ICJ) u Hagu 29. decembra 2023. Međunarodni sud pravde je najviši sud Ujedinjenih nacija, a ponekad se naziva i Svetski sud. Za razliku od Međunarodnog krivičnog suda (ICC), ovaj sud se ne bavi individualnom krivičnom odgovornošću, već sporovima među državama.

Počevši od ovog četvrtka, 11. januara 2024, Međunarodni sud pravde otpočinje saslušavanje obe zemlje.

O čemu je reč na saslušanjima?

Posle saslušanja, Međunarodni krivični sud će odlučiti da li će odobriti zahtev Južnoafričke Republike za uvođenje privremenih mera, kao neke vrste hitne pomoći, koja će važiti dok je slučaj u toku, kaže za DW Majkl Beker, docent međunarodnog prava i ljudskih prava na Triniti koledžu u Dablinu.

Južnoafrička Republika zatražila je od Međunarodnog suda pravde nekoliko privremenih mera. Među njima je i zahtev da Izrael „odmah obustavi svoje vojne operacije u Gazi i protiv nje“, kao i da se ne upušta u akte genocida i da preduzme razumne mere da ga spreči, ali i da omogući pristup humanitarnoj pomoći. Južnoafrička Republika takođe traži redovne izveštaje Međunarodnog suda pravde o ovim merama.

Zašto Južnoafrička Republika pokreće slučaj?

U prijavi sudu na 84 stranice, Južnoafrička Republika pominje „svoju obavezu – kao države-članice Konvencije o genocidu – da spreči genocid“.

Ta zemlja je oštar kritičar Izraela. Vladajuća partija Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) godinama upoređuje politiku Izraela u Gazi i na Zapadnoj obali sa nekadašnjim južnoafričkim režimom aparthejda, koji je praktikovao rasnu segregaciju. To poređenje koristi i južnoafrički predsednik Siril Ramafosa.

Izrael te tvrdnje odbacuje. Prijava Južnoafričke Republike Međunarodnom sudu pravde takođe navodi tu tvrdnju i govori o „pozadini aparthejda“ u vezi s izraelskim tretmanom palestinskog naroda.

Šta kaže Izrael?

Izrael odlučno odbacuje optužbe za genocid: „Izrael sa gnušanjem odbacuje krvnu klevetu koju širi Južnoafrička Republika, kao i podnošenje tužbe Međunarodnom sudu pravde“, napisao je portparol izraelskog ministarstva spoljnih poslova Lior Hajat na platformi Iks, nekadašnjem Tviteru. Pritom formulacija „krvna kletva“ označava dokazano lažnu optužbu kojom su srednjovekovni hrišćani tvrdili da Jevreji ubijaju hrišćansku decu da bi pili njihovu krv u verskim ritualima.

Optužbe su takođe odbacili izraelski premijer Benjamin Netanjahu i predsednik Isak Hercog. Hercog je na svom nalogu na Iksu napisao da je u razgovorima s američkim državnim sekretarom Antonijem Blinkenom naglasio da će se pred Međunarodnim krivičnim sudom „ponosno i jasno predstaviti osnovno pravo Izraela da se brani“.

Izrael će učestvovati na saslušanjima i poslati bivšeg predsednika Vrhovnog suda Ahrona Baraka kao sudiju.

Odluka Izraela da učestvuje je „dobra stvar za međunarodnu pravdu“, ocenjuje za DW stručnjak za međunarodno pravo Beker i podseća da je Izrael u prošlosti često odlučivao da ne učestvuje u međunarodnim postupcima.

Šta bi mogao da bude ishod?

Ishod preliminarnog postupka potpuno je otvoren. Sud bi mogao da se odluči za privremene mere ili protiv njih, mogao bi čak da zaključi i da nije nadležan za slučaj.

Ukoliko bi se Međunarodni sud pravde proglasio nadležnim i odlučio da donese mere, on ne bi morao da sledi predlog Južnoafričke Republike, već bi mogao da formuliše i sopstvene mere, objašnjava Beker. On očekuje da postoji jak razlog da Sud odredi privremene mere, ali ne očekuje da će one biti tako dalekosežne kao što su neki od južnoafričkih zahteva.

Što se tiče zahteva Južnoafričke Republike da se ne ometa pružanje humanitarne pomoći ljudima u Gazi, Beker misli da je „relativno verovatno da će sud zahtevati od Izraela na ovaj ili onaj način da obezbedi da humanitarna pomoć stigne u Gazu u mnogo većoj količini nego što se trenutno dešava“.

Najpre će u četvrtak Sud saslušati argumente Južnoafričke Republike. U petak će izraelska delegacija dobiti priliku da se izjasni. Očekuje se da će odluka o zahtevu za uvođenjem preliminarnih mera biti doneta relativno brzo, moguće u roku od nekoliko nedelja.

Ako slučaj pređe u sledeću fazu, na odluku o njegovoj suštini – o pitanju da li je Izrael počinio navedena dela ili ne – moglo bi se čekati godinama.