Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker pokušao je da sa emocionalnim apelima i sa strašću ponutka 28 vlada članica Evropske unije na promenu kursa u politici dodele azila i izbegličkoj politici. On je naglasio da ovako kako je do sada bilo, više ne može. Aktuelno stanje stvari opisao je dosta sumorno. U tome ima pravo. Međutim, upitno je da li se njegovi predlozi za ukidanje dosadašnjih pravila mogu nametnuti. Junker, naime, traži uvođenje stalne obaveze raspodele izbeglica i potražilaca azila na sve zemlje EU. To nije ništa manje od prave revolucije pošto trenutno pet država prima 90 odsto izbeglica i potražilaca azila.

Otpor i kod manjih reformi

U maju je Komisija Evropske unije zahtevala hitnu preraspodelu 40.000 izbeglica, a sada povećava taj broj na 140.000. I tada su države-članice većinski odbile taj prvi predlog, pa zašto bi sada prihvatile ovaj drugi? Isto tako, uvođenje potpuno novog sistema dodele političkog azila, na osnovu uvođenja ključa za preraspodelu izbeglica i potražilaca azila na sve zemlje-članice, i preko 160.000 ljudi, još je dalje. Šefu Komisije EU, koji ima podršku nemačke kancelarke Angele Merkel, predstoji teška borba.

Junker želi da slomi otpor, kao i mnogo puta do sada – novčanikom. One zemlje koje ne žele da prihvate potražioce azila, morale bi da plate po 6.000 evra za svakog kojeg ne preuzmu, a one zemlje koje ih onda preuzmu, dobile bi tih 6.000 evra. Tek će se pokazati da li će istočnoevropske države odustati od svog otpora. Junker želi da rastereti države „s prve linije fronta“ – dakle Italiju, Grčku i Mađarsku – koje su po dosadašnjim pravilima dužne da prve registruju izbeglice. On želi da obavezu prvog registrovanja raspodeli na svih 28 članica Evropske unije. Takvu vrstu solidarnosti su te članice EU do sada odbijale.

Usvajanje Junkerovih predloga značilo bi kraj disfunkcionalnog Dablinskog sistema čijih se pravila Grčka i Italija već godinama ne pridržavaju, a nedavno ih je faktički suspendovao i Berlin, odlukom da sirijskim izbeglicama dozvoli da iz Mađarske, preko Austrije, dođu direktno u Nemačku.

Bolji menadžment doseljavanja

U novi Junkerov koncept spada i uvođenje prijemnih centara koji bi garantovali brže vraćanje onih kojima je odbijen zahtev za politički azil, kao i ekonomskih izbeglica, ali isto tako i obezbeđivanje spoljne granice Evropske unije. Osim toga, jedna obavezujuća lista zemalja sigurnog porekla, trebalo bi da smanji broj ljudi koji pristižu u Evropsku uniju.

Žan-Klod Junker zna da njegovi predlozi neće dovesti do toga da će u Evropskoj uniji biti primljeno više ljudi nego do sada. Međutim, pravcima kretanja potražilaca azila i izbeglica bolje bi se upravljalo, a i obezbedio bi se njihov humaniji tretman. Šef Evropske komisije priznao je i da se ljudi u EU boje nekontrolisanog doseljavanja. Zato je naglasio da je neophodno da se suzbije nezaposlenost i ekonomska besperspektivnost unutar Evropske unije.

Praktična provera koncepta već u ponedeljak

Evropa u suštini nije preopterećena. Ukupan broj izbeglica na njenoj teritoriji je, u odnosu na susede Sirije, u stvari „skroman“, kako kaže Junker. Već sledećeg ponedeljka 14. septembra 2015, na samitu 28 šefova država i vlada EU pokazaće se da li se taj koncept može pretočiti u praksu. U krajnjem slučaju, mnoge mere mogle bi se nametnuti većinskom odlukom, protiv volje pojedinačnih država.

No, postavlja se pitanje ko će da prinudi izbeglice da se skrase u zemlji koja ih neće i koju oni neće? Sirijske izbeglice uzvikuju „Nemačka, Nemačka!“ i spremne su da se domognu svog cilja i na svoju ruku. To u dogledno vreme neće promeniti ni Junkerov koncept.