1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Juratović: Pitanje je šta posle kompromisa o Kosovu

13. mart 2023.

Nemački socijaldemokrata Josip Juratović očekuje kompromis Beograda i Prištine, ali upozorava da je i ranije bilo dogovora koji pak nisu sprovedeni. Za DW on govori o imidžu Srbije na Zapadu i zamršenoj situaciji u BiH.

Josip Juratović, dugogodišnji poslanik nemačkih Socijaldemokrata
Josip Juratović, dugogodišnji poslanik nemačkih SocijaldemokrataFoto: Mehmed Smajic/DW

„Srbija je nažalost preuzela štafetu zla od Nemačke“, kaže nemački socijaldemokratski poslanik Josip Juratović u intervjuu za DW, dodajući da takva slika Srbije nije fer.

„Kad gledate kulturu, filmove, kad razgovarate kod nas u parlamentu, krećete se bilo gde… kad kažete Srbija, Vučić, nacionalizam, prijatelji Putina… To je imidž“, kaže Juratović.

„U stvari mislim da to nije pravedno prema Srbiji. Jer, znam da isto koliko ima nacionalista, tamo ima i demokrata koje treba organizovati i pomoći“, dodaje on.

Očekuje kompromis oko Kosova

Kada je reč o francusko-nemačkom predlogu za Kosovo, Juratović očekuje kompromis, ali dodaje da je pitanje šta će biti posle toga „jer oni su često sklapali kompromise“.

Jedno od pitanja gde pak deluje da nema kompromisa je formiranje Zajednice srpskih opština što srpski predsednik Aleksandar Vučić traži da se najpre uradi. No kosovski premijer Aljbin Kurti ponavlja da neće dozvoliti formiranje, kako on kaže, „Republike Srpske na Kosovu“.

Juratović kaže da Kurti mora da odluči u kojem će kontekstu Zajednica srpskih opština biti organizovana, ali da se kosovski premijer s pravom žali da ne želi „državu u državi“.

„Vučić će morati da prestane da manipuliše sa Srbima na Kosovu, ne samo Vučić, nego znamo ko sve stoji iza toga. Na drugoj strani Kosovo će morati da prihvati činjenicu da postoji interesna zajednica koja je tu prisutna i koju treba integrisati u Kosovo“, kaže Juratović.

Priznanje će postati nebitno

Juratović smatra da će delovanjem Srbije i Kosova „na međunarodnoj sceni, kroz Berlinski proces, kroz ulazak u EU, kroz mnoge druge stvari“ pitanje o priznavanju ili nepriznavanju dve zemlje „postati nebitno“.

„Jer koga interesuje danas spor između Slovenije i Hrvatske, koga interesuje to da između Belgije i Nemačke još nije uređeno granično pitanje“, kaže Juratović.

A da zemlje Zapadnog Balkana na tom put ka EU ne bi više trebalo da budu samo „večni kandidati“ založila se u nedavno usvojenom strateškom dokumentu stranka kojoj Juratović pripada.

„Status večnih kandidata ne samo da podriva kredibilitet EU, nego još više poziciju proevropskih i demokratskih aktera u šest zemalja Zapadnog Balkana“, stoji u dokumentu nemačkih Socijaldemokrata.

No put do punopravnog članstva je još dug: „To zavisi od EU i njene političke volje gde, moramo biti iskreni, takođe ima par problema. Pitanje je da li društvo u EU želi proširenje, ali isto tako treba raditi na terenu. Ja sam protiv toga da EU stalno na sebe svaljuje krivicu da nismo dovoljno učinili. To je laž“, kaže Juratović.

Puna podrška Visokom predstavniku u BiH

Juratović, prilično angažovan oko situacije u Bosni i Hercegovini, kaže da Kristijan Šmit kao Visoki predstavnik ima punu podršku. On odbacuje navode bivših visokih predstavnika Karla Bilta i Volfganga Petriča da je sama institucija visokog predstavnika postala deo problema.

Podršku toj instituciji je, podseća Juratović, nemački Bundestag dao prošle godine kroz rezoluciju u BiH „koja je doduše protiv moje volje zloupotrebljena u predizbornu kampanju“.

Šmit je na meti oštrih kritika, posebno od strane BošnjakaFoto: Elvis Barukcic/AFP/Getty Images

Time misli na činjenicu da su u rezoluciji kao deo problema poimence pomenuti Milorad Dodik i Dragan Čović, kao najistaknutiji predstavnici nacionalističkih srpskih i hrvatskih snaga u BiH, ali ne i Bakir Izetbegović. Juratović se zalagao da se i Izetbegović pomene.

„U rezoluciji tačno stoji da podržavamo Visokog predstavnika. To stoji tako jer ne znamo koliko je koji na funkciji. Zbog toga nema imena, ali kada kažem visoki predstavnik, onda se tu misli na Kristijana Šmita. Isto tako stoji u papiru, koji je strateški papir, koji je usvojio jednoglasno SPD Nemačke pre dve sedmice“, kaže Juratović. „Dakle, to je neupitno. To je jednoglasno.“

Prisiljeni da formiraju vladu

Na brojne kritike na Šmitov rad, od kojih se najveći broj odnosi na izmene Izbornog zakona i Ustava Federacije BiH, Juratović kaže: „Suština tih odluka je to da su u Federaciji BiH prisiljeni da uspostave vladu.“

Juratović kaže da problem onih koji kritikuju nisu Šmitove odluke same po sebi: „Njihov problem je što u toj vladi Federacije nema SDA i Demokratskog fronta. Da su oni u tom spektru, ne bi nikakvih problema bilo za Šmita.“

Na konstataciju da Vlada FBiH ipak još uvek nije formirana, Juratović kaže: „Mi smo sada u toj fazi".

„Znam da je to kod Bošnjaka problem jer sada izgleda kao da je Izetbegović, kao vođa nacionalizma maknut, a ostala su dva druga, Dodik i Čović. Međutim procesima koji sada slede niti su Dodik niti Čović sigurni što se tiče njihove budućnosti“, kaže Juratović.

On negira špekulacije o tome da predstavnici međunarodne zajednice u BiH zapravo u vlasti ne žele SDA, kako je to nedavno izjavio i sam šef te stranke Bakir Izetbegović: „Međunarodna zajednica nema veze sa uspostavljanjem koalicije. To je opšta laž“, zaključuje Juratović.

*ceo intervju pogledajte u priloženom videu

Juratović o imidžu Srbije, Kosovu i Visokom predstavniku

23:17

This browser does not support the video element.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.