Detalji još nisu poznati, ali jedno je sigurno: transfer novca u evropske zemlje će biti otežan. Čak i u samoj Grčkoj, preduzeća će moći da podižu ili prebacuju jedna drugima veće sume samo uz posebnu dozvolu. Banke će – prema zvaničnom saopštenju – ostati zatvorene bar do 6. jula. Prema izveštajima grčkih medija, u utorak bi trebalo ponovo da prorade bankomati, doduše, uz dnevni limit od 60 evra po osobi. Istog dana ističe i aktuelni program pomoći – sveže spasonosne milijarde više nisu na vidiku.

Samo tokom maja, Grci su sa svojih bankovnih računa podigli više od 3,5 milijarde evra. U junu se taj trend nastavio. „Na kraju, ograničenja kapitala više nisu mogla da se izbegnu“, rekao je Mihael Glezakos, profesor finansijske politike na Univerzitetu u Pireju, u intervjuu za televiziju Skaj. Evropska centralna banka je u nedelju odlučila da ne povećava obim kredita za hitnu pomoć grčkim bankama – 90 milijardi koje su joj tako dodeljene su već potrošene. Ali ona nije odustala od dodele takvih kredita, a to je za profesora Glezakosa je dobar znak: „Šef ECB Mario Dragi je najavu referenduma o reformskoj politici u Grčkoj mogao da shvati i kao kraj tekućeg programa spasa – tako bi imao puno pravo da zavrne slavine grčkim bankarima. Ali nije to učinio.“

Širenje panike pred referendum

Posle najava zatvaranja banaka, u prvi mah nije bilo paničnih reakcija. No, u nedelju su ljudi počeli da opsedaju bankomate u nadi da će moći da dođu do većih suma novca pre uvođenja kontrole kapitala. U noći između nedelje i ponedeljka i na benzinskim pumpama su se formirali dugi redovi. Da bi bili sprečeni incidenti i krađe, grčka policija je pojačala patrole; mnogi policajci su se vratili na dužnost sa godišnjeg odmora.

Političari vladajuće stranke Siriza su optužili glavne funkcionere EU i medije u zemlji i inostranstvu da vode kampanju čiji je cilj izazivanje straha među građanima Grčke. „Ko je sve te ljude namamio na benzinske pumpe?“ pitao je tako poslanik Sirize Jorgos Veremenos u jednoj televizijskoj emisiji, i sam odgovorio: „Reč je o specijalnoj operaciji čiji je cilj da se grčki narod baci na kolena.“ Zavera protiv levičarsko-desničarske vlade u Atini?

Konzervativni opozicioni političar i bivši ministar privrede Kostis Hacidakis situaciju vidi drukčije: „Vlada nam najavljuje rezove od osam milijardi evra, dok je za vreme predizborne kampanje najavljivala dobročinstva – koja isto tako vrede milijarde“, rekao je on za televiziju Skaj.

Povratak drahmi nije popularno rešenje

U Grčkoj se sve češće može čuti i pitanje: da li će 5. juja da se glasa o najnovijim reformskim predlozima međunarodnih poverilaca ili o izlasku te zemlje iz evrozone? U nedelju su simpatizeri Sirize demonstrirali pred parlamentom kao i predstavništvom EU u Grčkoj. Očekuju se i nove demonstracije „protiv ultimatuma kreditorâ“ ali – i kontrademonstracije ljubitelja Evropske unije.

O povratku drahmi niko ne želi da govori. „Osim gospodina Šojblea, ne vidim nikoga ko je za naš izlazak iz evrozone“, rekao je Nikos Filis, portparol vladajuće stranke u jednom televizijskom intervjuu. Novinar Janis Pretenderis je vrlo kritičan: „Niko ozbiljno ne očekuje da se u nedelju glasa o pitanju da li će porez na promet iznositi 13 odsto ili više“, rekao je on za televiziju Mega, i dodao: „U principu, na ovom referendumu se odlučuje o tome sa kojom valutom će banke biti ponovo otvorene.“

Za referendum i za štednju?

Tanasis Antoniu je odavno odlučio: „U svakom slučaju ću glasati protiv mera štednje koje predlažu poverioci i smatram da je taj stav više naklonjen Evropi od bilo kojeg drugog“, rekao je ovaj otac dvoje dece. „U suprotnom, za godinu dana ću biti još siromašniji nego danas, a to bi bilo sve samo ne evropska perspektiva“, dodao je, i zapitao se: ako se u Kaliforniji glasa o legalizaciji kanabisa, zašto onda jedan evropski narod ne bi mogao da održi referendum o sopstvenoj budućnosti?

Taksista Ahileas Kirkiotakis je takođe za referendum, jer smatra da je konačno vreme da grčki narod preuzme odgovornost i donese jasnu odluku – za evro ili za povratak drahmi. Kirkiotakis ima 33 godine i svakog dana nanovo pokušava da sastavi kraj sa krajem. Borbenost ga ne napušta: „Preda mnom je još mnogo godina rada. Ne smem da dozvolim sebi da kapituliram iako sam u dugovima. Uostalom, ko danas nema dugove?“

Prema anketi atinskog magazina To vima, 47 odsto građana Grčke je za najnovije predloge međunarodnih kreditora – odnosno, za mere štednje koje oni traže. Samo 33 odsto ispitanih je protiv njih. Oko pregovaračke taktike premijera Ciprasa mišljenja su takođe podeljena: 48 procenata ispitanih smata je dobrom, 50 odsto – lošom. Za prekid odnosa sa kreditorima je bilo samo 26 odsto ispitanika.