Jurnjava za savršenom verzijom sebe
2. januar 2018.
Više sporta, zdravija ishrana i prestati sa pušenjem – to su klasične novogodišnje odluke za bolju narednu godinu. Uz to naravno dolazi i manje stresa i više vremena za prijatelje i porodicu. To, prema anketi zdravstvenog osiguranja DAK, priželjkuju mnogi Nemci za 2018. godinu.
Šteta što svi ti planovi, skovani nakon nekoliko čaša šampanjca, uglavnom propadaju. Često nisu dovoljno ozbiljni, niti dovoljno promišljeni. Prema mišljenju psihologa i psihoterapeuta Hansa-Vernera Rikerta je propast ovih želja sastavni deo klišea.
- pročitajte još: Lažemo da ne lažemo
Mnoge novogodišnje odluke decenijama su ostale isti pa ipak se u glavama ljudi nakon toliko vremena ponešto i promenilo. Trend je postala optimizacija sebe – dovesti privatni i poslovni život do perfekcije. Tu su i aplikacije kojima se mogu izračunati kalorije ili brojati koraci.
Nuspojava neoliberalizma
Fenomen optimizacije ima veze sa „preuređenjem ili demoliranjem države blagostanja“, smatra Rikert: „Dolaskom neoliberalne ideologije doživljavamo prebacivanje odgovornosti sa države na pojedinca. Sugeriše nam se da smo kovači svoje sreće. Mi smo odgovorni za sve što se odvija dobro ali i loše. To plaši ljude.“
A kao katalizator straha od zakazivanja ništa se nije pokazalo bolje nego društvene mreže. Na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu predstavljaju se ljudi sa svojim najboljim stranama: pokazuju kako su istrenirani, kako dobre prijatelje imaju, kako je bio divan njihov odmor, kako je sladak njihov kućni ljubimac.
Rikert potvrđuje da se „preko interneta i društvenih mreža ljudi permanentno mogu upoređivati sa drugima. U društvu, koje se ponaša kao da mesta pod Suncem nema dovoljno, to proizvodi enorman pritisak i konkurenciju“.
Da društvene mreže za mnoge znače stres, potvrđuje i rezultat ankete DAK, prema kojoj 34 odsto ljudi između 14 i 29 godina priželjkuje da u ovoj godini provedu manje vremena sa računarom, mobilnim telefonom i internetom. Ako se u obzir uzmu sve starosne kategorije korisnika, svaki šesti planira povlačenje iz virtuelnog sveta.
Načiniti život podnošljivim
I dok stalno upoređivanje i konkurencija samopouzdane ljude motiviše da idu napred, nesigurne mogu da demotivišu ili čak deprimiraju. Rikert naglašava da fenomen optimizacije nije isto razvijen u svim socijalnim miljeima.
- pročitajte još: Kako istrajati u odricanju
Studenti se sve više brinu za svoju budućnost, iako su objektivno u dobrom položaju, kaže Rikert, koji je ranije vodio psihološko savetovalište za studente na Slobodnom Univerzitetu u Berlinu. Nezaposleno je svega četiri odsto ljudi sa univerzitetskom diplomom – a ako su studirali prirodne nauke, onda je procenat upola manji. Ali prema devizi „preživljavaju samo najsposobniji“, mnogi žele da postanu što savršeniji, da sakupe što je moguće više kvalifikacija.
Većina ljudi postavlja previše visoke ciljeve. „Ne treba misliti samo na pozitivne finalne rezultate nego treba proslaviti i dobre etapne uspehe. Ne treba sve raditi sam, već je potrebno potražiti emotivno uporište kod prijatelja i porodice. I na društvenim mrežama se može dobiti pozitivna podrška“, kaže Rikert.
On opušteno gleda na 2018. godinu. „Nemam nikakve posebne planove. Pokušaću da ostanem zdrav i podnošljiv za sebe i druge. Ionako sve bude drugačije nego što čovek zamisli. Ja nisam više tako mlad. Sve što sam hteo ostvariti, ostvario sam i to je sada iza mene“, zaključuje ovaj psiholog.