Ramštajn, konačno. Zara* se dve godine skrivala u Avganistanu, a zatim je, sa svoje tri kćerke, krajem avgusta uspela da se jednim od poslednjih aviona za evakuaciju iz Kabula prebaci u Katar. Usledio je u Nemačku, kod supruga koji je godinama radio za Nemačku organizaciju za pomoć u razvoju.

U Ramštajnu na jugozapadu Nemačke, najvećoj američkoj vazduhoplovnoj bazi izvan Sjedinjenih Država, Zara će popuniti formulare, a onda će početi novi porodični život u Nemačkoj. To je barem bio plan.

No plan nije uspeo. Zara je sada u Indijani, na američkom srednjem zapadu, hiljadama kilometara od Ramštajna u kampu sa šest hiljada drugih izbeglica. „To je ludo. Ponekad imate osećaj da je kao lutrija, nikad ne znate gde će ljudi na kraju završiti“, kaže radnica jedne nemačke organizacije za pomoć, koja se već dugi niz godina brine o Zarinom suprugu.

Amerikanci su, kao i nekoliko evropskih zemalja, evakuisali desetine hiljada ljudi iz Avganistana ovoga avgusta, nakon što su talibani preuzeli kontrolu nad Kabulom. Ramštajn je poput čvorišta, tamo je trenutno devet hiljada ljudi.

Avganistanka Zara provela je u američkoj bazi pet dana. Dug je popis institucija koje je, uz pomoć humanitarne organizacije, molila za pomoć kako bi mogla ostati u Nemačkoj. Ali, začkoljica je bila u tome što još traje postupak njenog supruga za dobijanje azila u Nemačkoj. A dok on nema odobren azil, ne može da traži da mu se porodica pridruži.

Ako stvari pođu po zlu i, na primer, njemačka birokratija stane na put, kao što je to slučaj sa Zarom i porodicom, avganistanske izbeglice prevoze se zbog bezbednosnih provera tamo gde nikako nisu hteli da budu – recimo Albaniju ili Ruandu. A odatle mogu u Sjedinjene Države.

Ako pak sve prođe glatko, onda je vojna baza Ramštajn mesto hepi enda – i čeka ih život u Nemačkoj.

Ogromni šatorski grad

Američka baza na jugozapadu Nemačke ovih dana izgleda kao tvrđava, gotovo je nemoguće dobiti pristup šatorskom gradu koji je u rekordnom roku podignut za desetine hiljada avganistanskih izbeglica.

Ralf Hehler jedan je od retkih kojima je dopušteno da uđu u bazu. Zapovednik baze, general Džošua Olson, povezao ga je svojim automobilom. „To ne možete zamisliti, morate to da vidite“, kaže Hehler. „Dva i po kilometra šatora za šatorom, kontejneri za tuširanje, potpuno novi toaleti, vodosnabdevanje. A trećina izbeglica su deca i mladi.“

Hehler je pet godina gradonačelnik Ramštajn-Mizenbaha, gradića koji je prvi sused baze koja se prostire na površini 1.700 fudbalskih terena. Nemačko-američko prijateljstvo mu je u krvi; njegov pradeda se vratio iz Njujorka u Nemačku i nastanio se u Ramštajnu.

General Olson je zvao gradonačelnika upomoć pre par nedelja. „Odvezli smo 6.000 obroka u kasarnu, lazanje od povrća, špagete sa sirom, punjene paprike, sve vegetarijanska jela.“

Hehler u nedelju četiri puta seda u vatrogasno vozilo kako bi prevezao hranu u američku bazu. Gradonačelnik je uputio poziv za pomoć preko Fejsbuka. Nakon samo nekoliko sati, brdo odeće, hrane i igračaka za izbeglice nagomilalo se u središtu grada.

Čak 2.350 ljudi iz gradića zaposleno je na pistama američke vojne baze. Verojatno nema mesta u Nemačkoj koje ima tako bliske veze sa SAD od otvaranja vojne baze pre gotovo sedam decenija. U blizini, na području Kajzerslauterna, sada živi više od 50.000 pripadnika američke vojske sa porodicama.

Nemački sudovi potcenili situaciju u Avganistanu?

U kancelariji Filipa Pruja u Regenzburgu zvoni telefon. Ovaj advokat je specijalista za migraciono pravo i trenutno zastupa više od stotinu Avganistanaca. Njegovi klijenti su ili tek došli iz Avganistana, ili su njihovi zahtevi za azil već odbijeni, pa sada podnose žalbe.

„Poslednjih nekoliko godina šanse za uspeh ovih zahteva za azil bile su delom dobre, delom loše, iako je progon od strane talibana uvažen kao razlog bega“, kaže nam Pruj.

Dodaje da su do zauzimanja Kabula nemački sudovi odluke o deportaciji ljudi u Avganistan obrazlagali time da izbeglice imaju alternativu u svojoj zemlji, i da mogu da idu u Herat, Mazar i Šarif ili Kabul. Advokat smatra da su nemački sudovi do nedavno ignorisali pogoršanje situacije u Avganistanu.

„Šanse za afganistanske izbeglice da dobiju azil značajno su se poboljšale otkad su talibani preuzeli vlast. Sada nema više mogućnosti za beg u neko drugo mesto unutar zemlje“, kaže Pruj, „a u slučaju deportacija ljudima preti nečovečno i ponižavajuće postupanje.“

Preostalih devet hiljada izbeglica u Ramštajnu uglavnom su Avganistanci, koji su radili kao lokalno osoblje za Amerikance. Pruj je apsolutno uveren da oni imaju velike šanse da dobiju azil i u Nemačkoj. Vojna baza nalazi se na nemačkoj teritoriji – a pošto su tu izbeglice prvi put kročile na tlo EU, prema Dablinskim pravilima za njih bi bila odgovorna Nemačka.

„Dovoljno je razgovarati sa službenicima savezne policije u prostorijama vojne baze i izgovoriti reč azil. Tada bi nemačka policija morala da proslediti zahtev za azil Saveznom uredu za migracije i izbeglice“, kaže ovaj advokat. „Tako ljudi mogu da razmisle da li da podnesu zahteva za azil tu, pre nego što ih pošalju u Albaniju ili neku treću zemlju.“

*pravo ime poznato redakciji

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.