„Kada je reč o zapošljavanju, osećaš se veoma diskriminisano, jer je prvi utisak kada konkurišeš za posao boja tvoje kože, a ne znanje", kaže Ramaduš Limani (na slici gore), pripadnik aškalijske etničke zajednice na Kosovu.

Diplomirao je na smeru Bankarstvo, Finansije i Računovodstvo. Pet puta je konkurisao za različite pozicije u tri državne institucije na Kosovu, ali je u većini slučajeva bio odbijen nakon usmenog intervjua.

„Do trenutka kada sam diplomirao na fakultetu, imao sam veliki entuzijazam da postanem neko važan u našem društvu, ali nakon diplomiranja shvatio sam da su barijere sa kojima se suočavamo kao zajednica izuzetno velike", kaže Limani, čija je želja da radi u državnim institucijama ostala neispunjena.

Kosovo - kvote koje se ne ispunjavaju

Pritom od 2010. zakon na Kosovu definiše zastupljenost nevećinskih zajednica u državnoj službi - kroz minimalnu kvotu od 10 odsto na centralnom nivou, i proporcionalnu zastupljenost prema demografskoj strukturi na opštinskom nivou.

Deset godina kasnije, u izveštaju OEBS-a iz 2020. od 24 opštine koje su analizirane, samo 10 je ispunilo minimalni prag za opštu zastupljenost zajednica u državnoj službi.

„Prema najnovijim podacima, samo 0,3 odsto svih državnih službenika dolazi iz romske, aškalijske i egipatske zajednice, dok je njihov udeo u društvu prema statistici iz 2011. znatno veći", kaže Isak Skenderi, direktor organizacije „Glas Roma, Aškalija i Egipćana" na Kosovu.

Prema popisu stanovništva iz 2011. na Kosovu živi 8.824 Roma, 15.436 Aškalija i 11.524 Egipćana.  Pritom ih najviše ima u opštinama Uroševac, Kosovo Polje, Đakovica, Peć i Prizren.

Važnost obrazovanja

Da bi uopšte mogli da dođu u poziciju da konkuršu za neki dobar posao, pa i u institucijama, mladi moraju da imaju kvalitetno i kontinuirano obrazovanje.

„U tom smislu imamo dve stvarnosti: jedna je da nedostatak adekvatnog obrazovanja ovih manjninskih zajednica čini da nisu konkurentni na tržištu rada, posebno kada je reč o radnim mestima u državnim institucijama. S druge strane, imamo situaciju u kojoj postoji nevoljnost institucija da zapošljavaju i pružaju prilike za zapošljavanje ovih članova zajednica, pa imamo određenu nevoljnost koja se može opravdati stigmom koja je zasnovana na anticiganizmu," rekao je Skenderi.

Prema izveštaju organizacije Internews Kosova, „Univerzitet u Prištini ne zapošljava osobe s invaliditetom, niti ima zaposlenih iz nevećinskih zajednica. U internom pravilniku institucije nema odredbi koje omogućavaju lakše zapošljavanje osoba iz ove kategorije."

Urma Menekše je jedna od retkih prosvetnih radnica iz manjnskih zajednica u javnim školama na Kosovu. Od 2020. radi kao učiteljica romskog jezika i kulture u osnovnoj školi „Mati Logoreci" u Prizrenu.

„Mislim da bi trebalo da imamo kvote za zapošljavanje romske, aškalijske i egipatske zajednice, ali te kvote ne bi trebalo da se zloupotrebljavaju, jer ne može se samo jednom potvrdom dokazati da neko pripada manjinskoj zajednici. Naime, često se dešava da većinska zajednica to zloupotrebljava, na primer, koriste kvote na univerzitetima kako bi se prijavili i završili školovanje", kaže Menekše.

Pitanje je: Da li bi u pekari kupio hleb od tamnoputog prodavca?

„Ključ za uključivanje manjinskih zajednica u društvo je upravo kroz zapošljavanje, jer se kroz to razvija suživot koji imamo jedni s drugima. To može biti reakcija nekoga kada ode u pekaru, a prodavac je mlada osoba tamnije puti. Hoće li to uticati na to da li će mušterija kupiti hleb ili ne," rekao je Isak Skenderi iz organizacije Glas Roma, Aškalija i Egipćana.

Skenderi takođe kaže da stigma koja odavno postoji utiče na to da su neki građani nevoljni da rade s Romima, Aškalijama ili Egipćanima.

Na Kosovu je kreirana nacionalna platforma za zaštitu od diskriminacije za zajednice Roma, Aškalija i Egipćana. U periodu jun 2022 - novembar 2023, prijavljeno je 39 slučajeva diskriminacije, dok se 18 njih trenutno razmatra u nadležnim institucijama.

Albanija - etnički homogena zemlja

Za razliku od Kosova, Albanija nema zakonom definisane kvote za zapošljavanje u državnim institucijama. Pripadnici nacionalnih manjina ostvaruju svoja prava i slobode u skladu sa Zakonom o nacionalnim manjinama, koji ne predviđa posebne uslove za njihovo zapošljavanje.

Ovo se može objasniti činjenicom da je, prema podacima popisa iz 2011. Albanija uglavnom etnički homogena zemlja. Osobe koje su se izjasnile kao pripadnici etničkih manjina čine manje od 2 odsto populacije. Među ovim manjinama, romska populacija broji 8.301 osobu, a populacija Egipćana 3.368 ljudi, što je manje od 0,5 odsto od ukupno 2,8 miliona stanovnika.

„U Nacionalnom planu je predviđeno postavljanje kvota za zapošljavanje Roma i Egipćana u javnoj administraciji, što do sada nije sprovedeno," kaže Romina Sefa, predsednica Centra za socijalnu podršku u Tirani.

Ona smatra da bi stvaranje kvota za mlade Rome i Egipćane koji imaju odgovarajuće obrazovanje i mogu predstavljati interese svoje zajednice, imalo pozitivan uticaj na društvo u Albaniji.

„Imamo generacije koje su diplomirale prethodnih godina, među njima sam i ja, kao i moji kolege aktivisti i ljudi iz zajednice koji su većinom angažovani kroz organizacije civilnog društva i projekte koji se bave romskom i egipćanskom manjinom. Vrlo malo njih, 3-4 osobe, uspelo je da postane deo javne administracije. Iako imaju diplomu osnovnih ili master studija i ispunjavaju sve kriterijume, nisu zaposleni,“ objašnjava  Romina Sefa.

Nije dobila ni neplaćenu praksu posle fakulteta

Vera Hodža pripada egipatskoj zajednici u Albaniji, i pre nekoliko godina je konkurisala u državnim institucijama za neplaćenu praksu u okviru Nacionalnog programa za praksu, ali uprkos tome što je ispunjavala sve kriterijume, nije bila primljena.

„Tek sam završila osnovne studije iz geografije i videla sam to kao dobru priliku da steknem više iskustva. Nisam bila primljena, niti sam obaveštena zašto, iako sam imala svu potrebnu dokumentaciju. Kada sam postala aktivista, na svakom sastanku sa predstavnicima javnih institucija govorili su - postoje prilike, ali vi ne konkurišete," kaže Hodža.

Još ovo nije srećan kraj

Veri Hodži, baš kao i Ramadušu Limaniju s početka ove priče, njihove zemlje su zatvorile vrata. Ipak,  oni nisu odustali od želje da rade i izgrade karijere u oblastima za koje su se školovali. Oboje rade u organizacijama civilnog društva u zemljama u kojima su odrasli.

Limani sada radi kao službenik za finansije u organizaciji „Glas Roma, Aškalija i Egipćana", dok Hodža sarađuje sa raznim međunarodnim organizacijama i nastavila je studije kako bi postala prosvetna radnica. (Naša sagovornica se ustvari ne zove Vera Hodža, ali pošto je u fazi prijave za posao, plaši se da bi objavljivanje njenog pravog imena moglo da joj naškodi u procesu selekcije).

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Emiteri mira: Osnaživanje mladih novinara kao izveštača o miru" u organizaciji Regionalne kancelarije za saradnju mladih Zapadnog Balkana (RYCO), i u saradnji sa DW.