1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Stil života

Kad ljubimac postane debela dlakava lopta

4. januar 2018.

Dok se mnogi zariču da će u Novoj godini smršati, gojaznost je sve veći problem i za kućne ljubimce. A njihove gazde i gazdarice naterati da ih toliko ne hrane – često je teže nego kad oni sami moraju na dijetu.

Foto: Fotolia/Nailia Schwarz

Pogled odozgo odmah kazuje istinu. Ako vaš labrador, pudlica ili mačka iz te perspektive izgledaju kao bačva, morate pogledati istini u oči: vaš ljubimac je previše debeo. Uteha vam jedino može biti da u tu grupu spada oko 60 odsto kućnih ljubimaca u Nemačkoj, a njihov broj – baš kao i kod ljudi – neprestano raste.

I baš kao kod gojaznih gazdi i gazdarica, tako i za ljubimce previše sala nije samo kozmetički problem. Ti kilogrami životinji život čine teškim – u doslovnom smislu. I to uprkos tome što se smatra da je debljina kućnog ljubimca  odraz ljubavi u kojoj uživa.

„Ljudska je potreba da se nahrani životinja“, kaže Katrin Irgang, veterinarka i savetnica za ishranu pasa, mačaka i konja. „Mnogi vlasnici tako izražavaju svoju ljubav i zato ne žele da manje hrane ljubimce.“ Posebno starije ili kastrirane životinje čiji se metabolizam usporio ili se zbog problema u zglobovima manje kreću često onda izgledaju kao dlakave lopte.

Nema „hvala, neću, već sam jeo“

Osim takve „ljubavi“, odlučujuću ulogu u gojaznosti kućnih ljubimaca ima neumerenost i neznanje u prehrani životinja. „U nekim kućama je životinjama posudica za hranu uvek puna. Onda se uopšte ne može utvrditi koliko je životinja pojela na kraju dana“, kaže Irgang. Jer tu je ipak reč tek o životinjama: one ne mogu da shvate da će „uskoro večera“. Ako nema jela, onda ne jedu, ako ima – onda je životinjama prvi impuls da jedu ponekad sve dok ne povrate ono što su pojeli.

 - pročitajte još: Jedemo i previše i pogrešno

Utoliko je i gojaznost domaćih ljubimaca bolest blagostanja. I baš kao kod ljudi, to je problem koji postaje sve ozbiljniji, upozorava veterinarka. Već i postojeći problemi sa zglobovima kod pasa i mačaka postaju još veći, mnoge životinje već pate i od dijabetesa. Veterinarka je već videla mačke koje su bile toliko debele da se više nisu uspevale same čistiti kao inače što je onda dovelo i do kožnih upala.

Sve je više i srčanih i tegoba kardiovaskularnog sistema kod životinja. Prema iskustvima doktorke Irgang, upravo su psi, mačke i konji najviše pogođeni zbog svoje debljine.

Gazde su najveći problem

Iako ljubimci očito pate zbog težine, gazdarice i gazde su najčešće gluve za svaki savet. Daleko je najveći izazov upravo njih uveriti da njihova četvoronožna dlakava lopta ima ozbiljan problem. „Uvek pokušavam da ih ubedim indeksom Body Condition Score“, kaže Katrin Irgang. Njega mogu odmeriti ne samo veterinari, nego i obični ljudi i tako utvrditi da li je na životinji previše sala.

Često ide tek uz profesionalno savetovanje i mnogo ubeđivanjaFoto: picture-alliance/dpa/A. Gebert

Rebra životinje se moraju moći opipati bez mnogo truda, bočno gledano trbuh životinje nakon proširenog grudnog koša treba da čini liniju prema gore. Vlasnici tu odmah vrište „pa vide mu se i rebra“, kao da je reč o jadniku iz neke zemlje gde vlada glad. Ali kod životinje ako trbuh „visi“, onda je ili skotna – ili beznadno predebela.

Kako izgleda dijeta?

Veterinarka zato za vlasnike kućnih ljubimaca ima domaće zadaće. Moraju ispunjavati upitnik i voditi dnevnik, tako da se tačno zna što je njihov ljubimac pojeo tokom dana. „Pre svega se, slično kao kod ljudi, zaboravljaju poslastice koje dobiju tekom dana između obroka.“ I baš kao kod ljudi, najčešće su upravo to kalorijske atomske bombe.

Nakon toga se priprema plan ishrane i sporta. I tu sve uspeva ili propada zbog vlasnika. I najambiciozniji plan vredan je tek kante za smeće ako bude prekinut za dve sedmice. „Dijeta ljubimca mora uvek biti prilagođena dnevnom ritmu gazde i gazdarice.“ I opet, baš kao i kod ljudi, čini se da neke životinje lako smanjuju svoje salo, kod drugih to teško ide. „Mnoge životinje imaju i dodatne poteškoće, na primer alergije na neku vrstu hrane o kojoj se mora voditi računa za vreme dijete.“

Ali u načelu, sve je kao kod ljudi: prava kombinacija kretanja i zdrave hrane i četvoronošce dovodi u pravu formu. I treba ostati uporan – i srca kamenog kada vas vaša Fifica „tako ljupko gleda“ kad otvarate frižider ili držite neku poslasticu u ruci. Jer veterinarka upozorava: „Tri do šest meseci za dijetu su realni vremenski rasponi da se vide rezultati.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android