„Dobar dan, dobili ste Europol. Pritisnite taster jedan ukoliko želite da razgovarate sa operaterom.“ Tako počinju pozivi koje građani u Nemačkoj dobijaju od marta ove godine.

Poziv je dobila i Lejla Šator iz Frankfurta. Kliknula je taster kako bi postupila po uputstvima navodnog Europola i dobila je operaterku koja je govorila engleski sa indijskim akcentom.

„Osoba koja mi se javila saopštila mi je da su mi zloupotrebljena nemačka lična dokumenta. Pošto je pričala lošim engleskim jezikom, proradila mi je lampica“, kaže Šator za DW.

Prevaranti su je uznemiravali više od mesec dana, zvali su je nekada i više puta na dan. „Ukoliko bih pokušala da pozovem taj broj, dobila bih obaveštenje da on ne postoji ili da je nedostupan. Kada sam im rekla da ću ih prijaviti policiji, prestali su da me zovu.“

Nude da „pričuvaju“ novac

DW je razgovarao sa više osoba koje su imale iskustva sa takvim sajber-kriminalcima i kod svih je razgovor tekao gotovo identično: lažni operateri su zvali u radno vreme, između 8 i 18 časova, govorili su na engleskom jeziku s indijskim akcentom, a poziv je zvučao kao da dolazi iz nekog bučnog kol-centra. Svi su se pretvarali da su službenici Europola ili Interpola, a operater bi obavestio žrtvu da će je uskoro pozvati visoki službenik iz neke od tih policijskih agencija. Pri drugom pozivu, na ekranu je zaista bilo moguće videti pozivni broj neke od ovih policijskih agencija.

„Prevaranti objašnjavaju žrtvi da, zbog policijske istrage koja je u toku, a kako bi se zaustavila dalja zloupotreba identiteta, bankovni račun mora odmah da bude blokiran. Tu lažni zvaničnik policije žrtvi nudi kao rešenje da se novac odmah prebaci na drugi račun, navodno policijski“, objašnjava za DW šef kriminalističke policije u Berlinu Lotar Špilman.

U glavnom gradu Nemačke policiji je do sada prijavljeno više od 3.500, a u čitavoj Nemačkoj više od 25.000 slučajeva sumnjivih poziva. Sigurno je da ima znatno više neprijavljenih pokušaja prevare, saopštila je nemačka Savezna agencija za telefonske mreže koja, pored policije, istražuje lažne pozive. Oni upozoravaju građane da to što na telefonskom ekranu piše Interpol, Europol, pa čak i 110, što je broj nemačke policije, ne znači da ih policija zaista i zove.

Pozivima nemoguće ući u trag

„Kada sam pretražila internet, u potrazi za jednim od brojeva sa kojeg su me zvali, ustanovila sam da je to broj jednog nemačkog osiguravajućeg društva“, priča za DW Dušica Ilić Dik iz Potsdama, koju prevaranti redovno uznemiravaju.

Savezna agencija za mreže utvrdila je da su pozivi stizali sa telefonskih linija iz stranih zemalja, iz Indije, Rumunije ili Španije. U Indiji su te prevare i dobro organizovani „kol-centri“ odavno poznati, a procenjuje se da je u pitanju biznis vredan nekoliko miliona dolara godišnje. Međutim, policajac Špilman ističe da to ne znači da pozivi zaista stižu iz neke od tih zemalja.

Nemačka policija do sada nije uspela zvanično da locira i identifikuje nijednog osumnjičenog. Iz Savezne agencije za mreže objašnjavaju da kriminalci koriste internet-pozive, odnosno pozive preko kompjutera, kako bi pomoću sofisticiranih programa prikrili identitet i poreklo poziva.

„Unuci“ u nevolji

Takva vrsta prevare zove se „spufing“ (spoofing). U pitanju je metoda kojom se žrtva ubeđuje da razgovara sa agencijom ili službenikom kojem može da se veruje. Nemačkoj policiji poznati su i primeri kada se kriminalci predstavljaju kao službenici Majkrosofta ili Amazona.

U prvom slučaju, kriminalci obaveštavaju žrtvu da joj je računar zaražen virusom, te traže od nje da unese određene komande, kako bi se zaštitili podaci. To je zapravo pokušaj krađe podataka. U slučaju prevare sa Amazonom, kriminalci navodno žele da vrate višak novca koji je naplaćen prilikom onlajn-kupovine i traže lične i bankovne podatke.

Jedan od najčuvenijih oblika „spufinga“ u Nemačkoj je trik u kojem se prevaranti predstavljaju kao unuci. Oni starijim osobama zatim govore da imaju novi broj telefona i objašnjavaju da su u nevolji, te da im je hitno potreban novac.

Oprez pri telefonskoj i internet komunikaciji

Nemačka policija ističe da njihovi službenici, pri bilo kakvim sumnjivim radnjama, građane nikada ne zovu telefonom, već lično dolaze na kućnu adresu ili šalju poziv poštom. Policija takođe apeluje na građane da vode računa gde na internetu ostavljaju svoje lične podatke, a kada je reč o sumnjivim telefonskim pozivima bilo bi dobro odmah spustiti slušalicu.

Što se tiče mejlova, trebalo bi ih ignorisati, ukoliko se u njima traže bilo kakvi lični ili bankovni podaci. Pretragom na internetu moguće je uporediti zvanične imejl adrese sa lažnim, jer prevaranti pri slanju elektronske pošte uglavnom promene samo jedno slovo ili broj.

U svakom slučaju, zaključuje šef berlinske kriminalističke policije Špilman, sve sumnjive pozive ili mejlove trebalo bi prijaviti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.