Grejna sezona je zvanično počela, ali su mnogi radijatori u Srbiji i dalje hladni. Takvi su i u stanu Jelene Đorđević iz Niša, ali ne jer toplane nisu uradile svoj posao na vreme već jer se svesno odlučila da raskine ugovor sa ovim preduzećem. „Glavni razlog je što je preskupo, plaća se 12 meseci godišnje, a ne greju uvek kada je potrebno. Drugo, ta toplota bila je nedovoljna pa sam bila prinuđena da se dogrevam na struju. Dupli trošak, a u stanu hladno“, kaže Jelena. Sada se greje samo na struju.

Oko 1.900 Nišlija je prekinulo saradnju sa Toplanom samo od prošle godine. Ali da bi predala zahtev za isključenje sa toplovodne mreže, Jelena je morala da dobije saglasnost od polovine stanara u svojoj gradi. I tu dolazimo do problema: Toplane paušalno procenjuju da 20 odsto od ukupne potrošnje otpada na energiju koja se „gubi“ u cevima do same zgrade, haustoru, instalacijama… to takođe moraju da plaćaju stanari, proporcionalno prema kvadraturi. Ali, da li moraju da plaćaju i oni koji uopšte više ne koriste grejanje?

Dopis koji su Toplane poslale skupštinama stanara – DW ima uvid u jedan takav od 23. avgusta ove godine – izričito preporučuje da „zajednički utrošak“ plaćaju i dalje svi, mada se same skupštine stanara mogu dogovoriti i drugačije. No po pravilu u jednoj zgradi je ipak više onih koji i dalje koriste usluge Toplane nego onih koji su se tih usluga odrekli – pa je jasno da će većina doneti odluku da „zajednički utrošak“ plaćaju svi.

„Vlasnici moraju da plaćaju“

„Ne može niko nikome da zabrani da se isključi iz sistema, to je pravo svakog vlasnika stana. Ali ipak, niko ne želi da plaća umesto drugih taj deo zajedničke potrošnje jedne zgrade od 20 odsto, koliko je procenjeno“, kaže Ljubomir Milović, upravnik jedne niške stambene zgrade. „U našoj zgradi su se bunili oni koji su se isključili kada smo na sednici kućnog saveta doneli odluku, ali to je odluka većine.“

On smatra da je Toplana želela da demotiviše građane da se isključe iz grejnog sistema. „Oni koji su se isključili sa toplane, moraće da plaćaju trećinu fiksnog dela, održavanje unutrašnjih i grejnih instalacija jer one prolaze kroz zgradu i kroz sve stanove, i plus da učestvuju u tih 20 odsto od varijabilnog dela. To je otprilike trećina računa od sume koju bi plaćali da se i dalje greju preko Toplane”, objašnjava Milović.

Direktor Toplane u Nišu Predrag Milačić za DW kaže da im nije bio cilj da se demotivišu građani, već da se raspodele troškovi. „U svakoj količini isporuke toplotne energije deo odlazi na sopstvenu potrošnju, dakle na radijatore, a deo se gubi preko zajedničkih unutrašnjih grejnih instalacija. To je od samog sistema cevi gde se nalaze toplotne pumpe, i sve ostalo u samoj podstanici, pa se to sistemom cevi razvodi po stanovima – sve su to zajedničke grejne instalacije. Samim tim što je vlasnik stana, taj koji se isključio sa grejanja je suvlasnik i tih unutrašnjih grejnih instalacija, i to mora da plaća“, kaže Milačić.

Udeo od 20 odsto „zajedničke potrošnje“ je procenila Toplana na osnovu dosadašnjeg iskustva, a stanari zgrade mogu to da provere ukoliko sami plate novi elaborat, što je uradilo samo nekoliko skupština stanara. Milačić kaže da, kada bi zgrade bile energetski efikasnije, u čemu bi trebalo da učestvuje i država, potrošnja bi bila znatno manja.

Direktor Toplane napominje da su cene snižene pred ovu grejnu sezonu. „Niš, odgovorno tvrdim, po pitanju grejanja spada u gradove sa najnižim cenama u celoj Srbiji, i ovo je najjeftiniji način grejanja.“

Rasipanje energije

Postavlja se pitanje da li prelazak sa centralnog grejanja na grejanje na struju može da izazove probleme u energetskoj na mreži. „Ako se masovno uvede grejanje na struju tamo gde je planirano daljinsko grejanje, može doći do problema sa instalacijama. Ipak, mora da se izvrši provera: snaga trafostanice, snaga instalacija i stanje instalacija i to pre masovnog isključenja sa daljinskog grejanja“, kaže za DW elektroinženjer energetike Goran Ljubisavljević.

Međutim, on protivreči stavu iz Toplana da je centralno grejanje „najjeftinije“. Ono je, tvrdi, najskuplje jer većina zgrada ili ima rđavu izolaciju ili je nema uopšte. „Ulaganje u izolaciju objekata je nešto veće od ulaganja u veći kotao, a korist je višestruka. Posle dobre izolacije može da se stavi kotao manje snage, manji su troškovi za grejanje, leti je isto korisno jer ne moraju klime da se uključuju. Dakle, država bi imala ogromnu korist kada bi dala jeftine kredite za izolaciju jer bi smanjila potrošnju za uvoz energenata. Plus, štiti se i životna sredina, ogromna je korist“, objašnjava Ljubisavljević.

Na struju se zimi greje 30 odsto domaćinstava u Srbiji, procenjuju u Elektroprivredi Srbije. Kako je struja nedavno poskupela za dva odsto, ove godine će i računi biti veći. Najjeftinije grejanje, ali nepovoljno po životnu sredinu i dalje je grejanje na drva, kaže naš sagovornik Ljubisavljević.

Srbijašume sve rasprodale

Međutim, ni to ne zvuči jeftino za srpske prilike. Iako ima kuću usred grada, Saša Đorđević se greje na ovaj način, i do sada je kupio 18 metara drva iz dva puta, jer nije imao odmah 1.000 evra, koliko ih je platio. „Zimi ode između 18 i 22 metara drva, pa ću ovih dana morati da kupim još. Nažalost, to je najjeftiniji vid grejanja, jer ne bih mogao finansijski da izdržim da kuću od 100 kvadrata grejem na struju. S druge strane, ako bude hladna zima kao prethodna, neću moći da zagrejem kuću samo time, već ću morati da se dogrevam na struju“, priča Đorđević.

Metar drva u Nišu košta 4.600 dinara, a Vojvodini nešto više od 6.000 dinara. Međutim, prodavci u Nišu kažu da su ove godine imali slab promet jer su ljudi platežno slabi. „I bukva i hrast koštaju isto, ali slabo sam prodao, samo 500 metara za celu sezonu. A evo, sezona prodaje je gotova“, kaže prodavac na pijaci.

Građani mogu da kupe drva na pijaci od preprodavaca koji uglavnom kupuju od privatnih šumskih gazdinstava, a mogu i direktno od preduzeća Srbijašume, i to na rate, po ceni od 4.200 dinara zajedno sa dovoženjem na adresu i istovarom. Upravo ovi uslovi su razlog zašto je Srbijašume sve svoje zalihe prodala još davno, kaže direktor ovog preduzeća u Nišu Aleksandar Stamenković.

U Srbiji ima oko 890.000 hektara šuma pod upravom ovog preduzeća, a privatni šumovlasnici poseduju nešto više od 1.200.000 hektara. Ove godine je prema podacima Srbijašuma prodato nešto više drva za ogrev nego prošle godine.

Drva su pred zimu unosan posao pa se na privatnim gazdinstvima beleži sve više bespravne seče i krađe. „Privatnu šumu treba da čuva vlasnik, a mnogi odlaze iz sela i tu nekad nastaje problem. Mi smo u obavezi da kod pronalaska bespravnih seča šuma obeležimo sva stabla i obavestimo policiju i tužilaštvo.  U gazdinstvu Niš koje obuhvata 11 opština i 90.000 hektara, godišnje se registruje između dve i četiri hiljade kubika bespravno sečene šume“, dodaje Stamenković. Zapravo, toliko Srbijašume otkriju, a bespravnog sečenja je verovatno i dosta više.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android