Da je živ, Džon Lenon bi ovog 9. oktobra napunio 80 godina. Poznato je šta je taj britanski muzičar postigao i sa i bez Bitlsa. Ali uvek ostaje i pitanje: šta bi Lenon još uradio da nije ubijen 1980. godine?
Oglas
Jedan čovek kuca na vrata, koja nedugo zatim otvara Džon Lenon. U britanskom filmu „Yesterday“ iz 2019. glavni protagonista u potrazi je za Lenonom koji je još uvek živ i koji se, umesto da se posveti muzičkoj karijeri, povukao u kuću na engleskoj obali i večeri provodi slikajući.
Ali pravom Lenonu nije bilo dozvoljeno da ostari. Ubrzo nakon njegovog 40. rođendana, 198. godine, ubijen je u Njujorku.
A kako bi Lenon, da je živi, danas, 9. oktobra proslavio svoj 80. rođendan? Da li bi se zaista u starosti povukao u kuću na obali?
„Teško je odgovoriti na to pitanje, ali on je još uvek imao planove“, kaže Rajner Moers, osnivač Muzeja Bitlsa u nemačkom gradu Haleu i autor knjige „Bitlsi – istorija i hronologija“. U vreme nakon njegove smrti, pričalo se da bi Lenon verovatno najpre otišao na turneju, s obzirom na to da je njegov deseti album „Double fantasy“ izašao samo tri nedelje pre ubistva. „To znači da bi Lenona turneja nakon dugo vremena odvela i u Englesku“, kaže Rajner Moers. Ali, to su samo pretpostavke.
Atentat povećao prodaju
Zbog atentata se „Double fantasy“ prodavao voma dobro i do danas je ostao jedan od najprodavanijih Lenonovih solo-albuma. „To je biznis“, kaže Rajner Moers. „Ali, to nije korektno prema albumu, koji je zaista bio mnogo bolji od nekih prethodnih.“ Album je 1982. dobio i nagradu Gremi kao album godine.
Pre snimanja otog albuma, Lenon je napravio višegodišnju pauzu kako bi više vremena provodio sa svojim sinom Šonom, više vremena nego što je provodio sa sinom Džulijanom iz braka sa prvom suprugom Sintijom. Međutim, nakon nekog vremena, Joko Ono je primetila da je njen muž sve nezadovoljniji i poslala ga je na više putovanja kako bi se pronašao. A ta putovanja su dovela do njegove odluke da se ponovo bavi muzikom.
Još pre raspada Bitlsa Lenon je snimio eksperimentalni album s Joko Ono, s kojom se i oženio 1969. Nakon što je 1970. napustio Bitlse, svake godine, sve do 1975, snimao je po jedan novi album. „Prve solo ploče bile su veoma tražene, kao i kod drugih članova Bitlsa“, kaže Rajner Moers, „ali potražnja je s godinama polako jenjavala“.
Svaki od članova Bitlsa je, istina, bio individualni muzičar, ali – nikad više i Bitls. Tokom sedamdesetih su se stalno pojavljivale glasine da će doći do ponovnog okupljanja benda, što ni nekadašnji članovi nisu hteli da isključe kao mogućnost. Lenon je jednom prilikom u jednom intervjuu govorio o „nadljudskim očekivanjima obožavalaca“: „Oni kao da očekuju da vide Boga kako svira.“ I rekao je još: „Zajedno ili ne, videćemo.“
Muzika ovde i sada
Kao što je poznato, do ponovnog okupljanja nije došlo. A kako bi danas izgledalo lično, muzičko i umetničko delo jednog Džona Lenona? Da li bi se doticao politike, kao kada je tokom mirovne kampanje napisao „Give Peace a Chance“.
„Lenon je bio najautentičniji Bitls“, kaže Rajner Moers. „On je bio čovek koga su vodile emocije. Kad bi ušao u studio kod njega je sve bilo verodostojno.“ Lenon je često svoje pesme snimao „u trenutku u kojem bi ih osetio, ovde i sada“ – za razliku od Pola Makartnija koji je bio praktičniji i često vodio računa o tome šta bi moglo da bude muzički zanimljivo.
Rajner Moers je uveren da je Lenon pronašao sreću u svom privatnom životu – iako njegovu suprugu Joko Ono mnogi smatraju dominantnom i hladnom, a zbog njenog utjicaja na Lenona smatraju je i odgovornom za raspad Bitlsa. „Joko je od početka imala velik uticaj na Lenona“, potvrđuje i Rajner Moers.
Kontroverzna ljubav: Joko Ono i Džon Lenon
Prva četiri albuma nakon Bitlsa, Lenon je snimio zajedno sa Joko Ono, koja je takođe pisala pesme i pevala. „Bio je zadovoljan time“, uveren je Rainer Moers. Kasnije su se promenili i obožavaoci i Joko Ono, koja je bila sve posvećenija obožavaocima.
Ali, ostao je odnos ljubav-mržnja između Lenona i Makartnija, dvojice autora pesama Bitlsa. „Oni su profitirali jedan od drugog“, kaže Rajner Moers. „Lenon je Makartnija sačuvao od površnosti, a Makartni je zaslužan za to što sve nije postalo previše bizarno.“
Kad su Bitlsi zaludeli Nemačku
Pre nego što su Bitlsi pre tačno 50 godina krenuli na turneju po Nemačkoj, u toj zemlji se tek slutilo šta znači „Bitlmanija“. Ali onda je to postalo jasno svima.
Foto: Rockmuseum München, Foto: Rainer Schwanke/Archiv Herbert Hauke
Tri dana vanrednog stanja
Karijera Bitlsa počinje 1962. u kultnom hamburškom klubu „Star“. Rokerski ćumez, koji je bio odskočna daska mnogim mladim bendovima. Ubrzo su momci iz Liverpula svetske zvezde koje svojom pojavom svuda izazivaju histerično oduševljenje. Posle četiri godine vraćaju se u Nemačku i dovode omladinu u stanje kolektivne ekstaze. Tokom trodnevne blic-turneje oni su gotovo jedina tema medija.
Foto: Rockmuseum München, Foto: Rainer Schwanke/Archiv Herbert Hauke
Juriš
Kada avion 23. juna 1966. u 12:56 sleti na aerodrom Minhen-Rajm, na pisti gotovo izbija stampedo. Uzaludno se 200 policajaca trudi da zadrži fanove, dok novinari skaču već na stepenice za iskrcavanje. Pol se prijateljski osmehuje, iza njega menadžer Brajan Epštajn gestikulira: „Polako ljudi…“ Džon pokušava da se probije nervoznog izraza lica, ostali Bitlsi ne vide se od mase.
Foto: Rockmuseum München, Foto: Rainer Schwanke/Archiv Herbert Hauke
Opsada hotela
Obožavaoci čekaju pred hotelom Bajerišer hof, gde je bend odseo. Minhen nikada nije video takvu navalu kosatih tinejdžera. Hor fanova peva omiljene hitove, dok u samom hotelu valja razjasniti pojedinosti rezervacije. Slučajno su rezervisane dvokrevetne sobe koje ne odgovaraju gospodi. Nešto kasnije oni zaista izlaze na prozore i pozdravljaju masu.
Foto: Rockmuseum München, Foto: Rainer Schwanke/Archiv Herbert Hauke
Kožne pantalone
Četiri momka su „na svoje oduševljenje“ (tako je bar pisao list Velt) obasipani poklonima: bavarske lederhoze s dugmadima od jelenskih rogova i bele košulje. U 16 sati se u njihovom hotelu održava konferencija za medije gde se nižu glupava reporterska pitanja. Novinar tabloida Bild pita Ringa da mu lederhoze nisu prevelike. Ringo kaže: „Može biti. Onda ću sačekati da mi poraste beba u trbuhu.“
Foto: Rockmuseum München, Foto: Rainer Schwanke/Archiv Herbert Hauke
„Hendikepi“
Dok je zapadnonemačka omladina ovih dana potpuno odlepila, stariji nisu toliko oduševljeni. Uobičavaju da Bitsle i obožavaoce zovu „budalašima“ i „pavijanima“. Štampa se divi uspehu Bitlsa. Minhenski list Merkur traži mane u izgledu: „Kratkovidi Džon Lenon, levoruki Pol Mekartni, klempavi Džordž Harison i Ringo Star prevelikog nosa.“
Foto: Rockmuseum München, Foto: Rainer Schwanke/Archiv Herbert Hauke
Prvi nastupi
Dva koncerta održana su 24. juna, jedan popodne, jedan uveče. Oba traju svega po pola sata, ali oduševljavaju histeričnu publiku. Reporter Zidojče cajtunga se plaši za krovnu konstrukciju dvorane Kronebau, inače do danas jedine prave hale za cirkuske predstave u Nemačkoj. „Kada gitare uhvate svoj tvrdi ritam, buka postaje tolika da bi svaki lekar posavetovao da se udaljite“, pisao je Zidojče.
Foto: Rockmuseum München, Foto: Rainer Schwanke/Archiv Herbert Hauke
O moj Bože!
Po prvi put u istoriji Nemačke se ovde vidi šta znači prava histerija obožavalaca. Urlici oduševljenja, vrištanje do granice bola. Reporter lista Majn-Eho zapisuje neke utiske: „18:56: jedna šesnaestogodišnja devojčica je skočila, trči stepenicama ka bini, pada, vrišti. Sanitetlije je odlučno hvataju i vode to dete napolje.“
Foto: Rockmuseum München, Foto: Rainer Schwanke/Archiv Herbert Hauke
Gužva u Esenu
Posle dva nastupa u Minhenu odmah se prelazi u Esen. Zašto baš u taj ne preterano veliki grad Rurske oblasti? Berlin je pre turneje vodio intenzivne pregovore s menadžmentom. Ali Bitlsi nisu hteli da sviraju na Olimpijskom stadionu ili drugoj velikoj bini metropole. Zato su odabrali esensku halu Gruga, gde staje jedva 8.000 ljudi.
Foto: picture-alliance/Bildarchiv/Hemann
Povratak u Hamburg
Hamburški morgenpost piše o koncertima u lučkom gradu: „25 minuta su hamburški tinejdžeri proveli u pomami za Bitlsima. Pre svega devojke su, uz uzdahe i glasno vrištanje, bile utopljene u žestoki ritam svojih idola. To je najveći masovni trans ikada viđen u ovoj hali.“ Oko 5.700 fanova videlo je dva koncerta u hali „Ernst Merk“. Tabloid Bild suvo piše: „Vrištali su. Plakali su. Padali su.“
Foto: picture-alliance/AP Photo/H. Ducklau
Let u Japan
Gotovo je. Na hamburškom aerodromu se obožavaoci opraštaju od najpoznatijeg svetskog kvarteta. Bitlsi dalje lete u Tokio, gde počinju azijsku turneju. Olakšanje se može osetiti i među novinarima: „Preživeli smo Bitsle bez posledica po tela i duše“, piše list Zone iz Baden-Badena. Bilans kratke turneje: devet slomljenih stolica i desetine hiljada slomljenih tinejdžerskih srca.