Kako bi Kremlj mogao da reaguje na upotrebu ATACMS raketa?
20. novembar 2024.Ukrajinska armija po prvi put je upotrebila taktičke balističke rakete tipa ATACMS za udare na rusku teritoriju. Neke verzije te rakete imaju domet od 305 kilometara. Kao cilj je izabrano skladište municije u Brjanskoj oblasti, blizu ukrajinske granice. To su u utorak (19. novembra) objavili ukrajinski mediji, pozivajući se na ukrajinske vojne izvore, ali nije navedena vrsta upotrebljenog oružja. Kasnije je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski najavio „dalekometnu sposobnost“ Ukrajine, navodeći upotrebu dronova i raketa tipa Neptune i ATACMS. On nije ni potvrdio, ni demantovao upotrebu američkih raketa na ruskoj teritoriji.
Rusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je informaciju o udarima ATACMS raketa na ruskoj teritoriji. Navedeno je da je pet od šest raketa oboreno, a da je jedna „oštećena“. Navodno su njene krhotine prouzrokovale požar u vojnom objektu. Lokalne vlasti navele su da „nije bilo povređenih i razaranja“ – tu je informaciju na Telegram-kanalu objavio guverner Brjanske oblasti Aleksandar Bogomaz.
Nekoliko sati posle saopštenja Ministarstva odbrane, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao: „Formulisaćemo mogući odgovor“. Pre toga je Kremlj upozorio na „kvalitativno novu spiralu napetosti“.
Kako Kremlj može da odgovori?
Vojni stručnjak Jurij Fedorov kaže da su ukrajinske oružane snage do sada već upotrebljavale ATACMS rakete na okupiranim područjima – često je cilj bio Krimski most. On navodi da ruske snage ovoga puta nisu mogle da obore sve rakete i da je najmanje jedna pogodila cilj, što pokazuju lančane eksplozije u ruskom skladištu oružja.
Fedorov potvrđuje da gađanje ciljeva na ruskoj teritoriji politički gledano vodi povećanju napetosti. „Prema meni će to (odgovor Kremlja, prim.red.) da se očituje u zaoštravanju hibridnog rata koji obuhvata niz elemenata, među kojima su i sabotaže.“ On dodaje da bi Moskva mogla da sprovede diverzije u zemljama poput Poljske, Nemačke ili u baltičkim zemljama koje su još uvek verni saveznici Ukrajine, a neke od njih se mogu pokazati kao zemlje iza „linije fronta“ pri daljoj eskalaciji rata.
Pritom bi, prema Fedorovu, cilj diverzija pre moglo da bude nanošenje političke, a manje vojne štete: „To je naravno skopčano s troškovima obnove, ali Moskva istovremeno traži način da našteti prestižu i vojnom potencijalu Severnoatlanskog pakta i Sjedinjenih Država.“
„Alternativni odgovori“ na udare ATACMS raketa
Politikolog Anton Barbašin smatra da će upotreba zapadnih balističkih raketa za udare na ruskoj teritoriji proći bez bitnih posledica, uprkos pojačanoj „nuklearnoj“ retorici Kremlja. On očekuje da će Kremlj pojačati postojeće metode uticaja na zapadne zemlje i Ukrajinu, na primer, sabotažama i diverzijama u vojnim objektima.
Barbašin je u svom analitičkom članku naveo različite opcije razvoja događaja. Smatra da će ruski napadi na ukrajinske gradove i civilnu infrastrukturu biti pojačani na pragu zime. Osim toga, Kremlj bi mogao da ostvari raniju pretnju i da napadne zapadne konvoje s oružjem koji se kreću iz država NATO u Ukrajinu. „Pre svega, reč je o čvorištu u poljskoj oblasti Žešov, kao i ruta od Pšemisla do Lavova.“
I vojni stručnjak Pavel Luzin pretpostavlja da će ruska armija i dalje upotrebljavati sve što joj je na raspolaganju da se suprotstavi, ali da u arsenalu nema „kvalitativno novi odgovor“ na upotrebu ATACMS raketa.
Da li Kremlj može da upotrebi neko novo oružje?
Fedorov se pribojava da bi Moskva na prekoračenje „crvene linije“ mogla da reaguje upotrebom termobaričke bombe protiv mirnih ukrajinskih gradova. Takve eksplozije izazivaju razorni talas i temperature do 2.000 stepeni. Taj stručnjak kaže da su posledice upotrebe takvog oružja slične posledicama upotrebe atomske bombe.
Termobaričku municiju ruska armija je upotrebljavala na teritoriji Ukrajine u bacaču plamena Solncepek, ali protiv vojnih ciljeva. „Kada bi pogodili naseljena mesta, broj žrtva bi mogao da bude čak deset do petnaest puta veći“, kaže on. Pritom bi, prema njegovom mišljenju, Kremlj mogao da kaže da nije upotrebio atomsko oružje, što znači da psihološki tabu ne bi bio prekršen.
Fedorov ne isključuje mogućnost da bi takav udar mogao da bude izvršen i na ruskoj teritoriji, u delovima Kurske oblasti koji su pod ukrajinskom kontrolom. On napominje da ne može da proceni da li ruska armija raspolaže tom municijom.
Rusko društvo „čeka na instrukcije“
Politikolog Dmitrij Oreškin kaže da je stanovništvo Rusije i dalje ravnodušno prema udarima ATACMS raketa. On dodaje da je očigledno zabrinuto samo stanovništvo u onom delu Rusije koji je na dometu raketa i navodi da se sporadično javljaju predstavnici lokalne vlasti, poput guvernera Rostovske oblasti Jurija Sljusara koji je izjavio da njegova oblast mora da se pripremi za „drugu vrstu opasnosti“ u fabrikama, zbog mogućih udara ATACMS raketa.
„Ali, ostatak stanovništva jednostavno čeka na uputstva šta treba da misli o tome. Javno mnjenje u Rusiji je objekt manipulacije“, objašnjava Oreškin. On smatra da ruske vlasti ovakve događaje lako mogu da protumače kao razlog za mržnju prema NATO.
Oreškin očekuje da će vlasti najpre „spustiti loptu“ i da je to povezano s planovima predsednika Putina da se dogovori sa Trampom.
Da li će Kremlj ostvariti svoje nuklearne pretnje?
Stručnjaci dakle tvrde da Kremlj neće upotrebiti atomsko oružje. Barbašin veruje da bi Kina i drugi „prijatelji“ Moskve povukli svaku podršku u slučaju upotrebe atomskog oružja i da bi nastupila potpuna međunarodna izolacija Rusije.
„Svejedno kako se okarakterisala Putinova logika i ponašanje, on jednoznačno ne stremi ’brzoj smrti’, koja bi se u slučaju upotrebe atomskog oružja došla znatno brže“, kaže politikolog Barbašin.
Vojni stručnjak Fedorov smatra da će Putin pokušati da izbegne ozbiljnu konfrontaciju s zapadnim zemljama uoči pregovora s Trampom, te da će rat nastaviti konvencionalnim, a ne atomskim oružjem: „Naime, njegov cilj je politički – neutralni status Ukrajine.“ Fedorov dodaje da će Putin pokušati da ruskom establišmentu i narodu proda tu „pobedu“, pošto dobije predah za ponovno popunjavanje zaliha oružja.
*ovaj članak je najpre objavljen na ruskom jeziku