Više od stotinu ljudi stradalo je u poplavama koje su ove nedelje uništile nebrojene kuće i puteve Nemačkoj, Belgiji i Holandiji. Još je veći broj nestalih. Ljudi koji su izgubili svoje najbliže ili svu svoju imovinu i dalje su u potpunom šoku.

Do sada je poplava takvih razmera u Nemačkoj bilo samo jednom u nekoliko decenija. Ali zbog klimatskih promena, upozoravaju meteorolozi, takvih ekstremnih vremenskih nepogoda ubuduće bi moglo da bude sve češće.

„Esktremno jake kiše biće sve češće u sve toplijem svetu", kaže u intervjuu za DW stručnjak za klimatske promene Andreas Fink sa Instituta za meteorologiju i klimatska istraživanja na Tehnološkom institutu u Karlsrueu.

Topliji vazduh može da zadrži više vode

Jedan od razloga je taj što se zbog globalnog zagrevanje menja i atmosfera.

„Sa svakim porastom temperature od jednog stepena Celzijusa, atmosfera može da upije oko sedam odsto više vlage", kaže Sebastijan Zipel sa Instituta za klimu i atmosferu, na švajcarskom Tehničkom univerzitetu u Cirihu.

„Ta dodatna vlaga, koja je uzrok zagrevanja, dogoročno izaziva veće količine padavine, naročito jake kiše."

Pritom stručnjaci ne sumnjaju da klimatske promene koje uzrokuje čovek zagrevaju atmosferu.

 „U godini 2021. više se ne postavlja pitanje da li su tome doprinele klimatske promene. Pitanje je samo koliko", kaže povodom aktuelnih poplava u Nemačkoj Fridrih Šlojsner, šef istraživačke grupe na Geografskom institutu Univerziteta Humbolt u Berlinu.

Slabiji „džetstrim"

U nauci postoji konsenzus kada je reč o termodinamičkim promenama, dakle o sve toplijoj atmosferi i njenom povećenom kapacitetu što se tiče vlage.

Još jedan aspekt koji verovatno ima veze sa ekstremnim vremenskim dešavanjima, kao što su poplave u Nemačkoj i susednim zemljama ili toplotni talas na zapadnoj obali SAD i Kanade, još uvek nije sasvim razjašnjen, ali stručnjaci smatraju da on igra važnu ulogu.

Radi se o vazdušnim strujanjima koja zapravo pomažu da se na našim umerenim geografskim širinama područja visokog i niskog pritiska uvek brzo dalje kreću.

Stručnjaci za klimu poput Andreasa Flinka polaze od toga da je „džetstrim", zapadni vetar koji duva na visini od oko devet kilometara iznad Severnog pola, poslednjih godina izgubio na snazi, što je dovelo do talasa u nekada neprekidnom vazdušnom toku.

„Ti talasi se onda zadržavaju na istom mestu i mogu, u zavisnosti od toga gde se nalaze, da izazovu ekstremne talase vrućine, kakve smo mogli da vidimo u Severnoj Americi, ili da izazovu poplave", objašnjava Flink.

Dakle područje visokog i niskog pritiska se onda ne pokreće tako snažno. Kod oluje "Bernd” (koja je obilnim padavinama izazvala aktuelne poplave u Nemačkoj, prim. red.) imali smo upravo tu situaciju da je došlo do "zastoja” iznad jednog mesta.

Stručnjaci polaze od toga da do zastoja "džetstrima” dolazi zbog temperaturnih razlika između Arktika i tropskog pojasa. Na Arktiku se temperature povećavaju, temperaturne razlike se smanjuju, što dovoodi do slabijeg strujanja vazduha.

Gore poplave zbog Meseca?

Još jedna stvar zabrinjava kada je reč o poplavama: u narednoj deceniji oseka i plima će biti ekstremniji nego inače. Razlog za to je neujednačenost u Mesečevoj orbiti. Ta promena se doduše pojavljuje jednom u oko 18 godina - ali kada se sledeći put pojavi, 2030-ih godina, nivo mora će zbog globalnog zagrevanja dovoljno porasti da bi bilo razloga za zabrinutost.

„Na polovini mesečevog ciklusa dugog 18,6 godina, intenzitet oseke i plime na Zemlji slabi: plima je niža nego inače, a oseka viša", objašnjeno je na internet stranici američke svemirske agencije NASA.

„U drugoj polovini ciklusa vodostaji postaju ekstremniji: plima je viša, a oseka niža."

Naučnici pretpostavljaju da će poplave dugo trajati, što bi moglo da ima katastrofalne posledice. U kombinaciji sa sve većim brojem ekstremnih vremenskih nepogoda, koje klimatske promene sa sobom donose, to su uznemirujuće vesti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu