„U njihovim zemljama vest je primljena sa skepsom: ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić i premijer Kosova Hašim Tači“, predloženi su za Nobelovu nagradu za mir, piše švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung. „Nominacija je čak došla sa dve strane: od političara u američkom Kongresu i socijaldemokrata u Evropskom parlamentu. Dačić i Tači bi po njihovom mišljenju trebalo da dobiju nagradu zato što su u aprilu prošle godine u Briselu uspeli da se dogovore oko Sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Jesu li zaslužili priznanje? Ovde na to često možete dobiti samo ironičan odgovor. Čak je i Ivica Dačić rekao novinarima da smatra za napredak to što se njegova kandidatura za Haški tribunal za ratne zločine pretvorila u kandidaturu za Nobelovu nagradu.“

Švajcarski list podseća da je Alfred Nobel koji je zaveštao ovu nagradu, jasno postavio pravila: može da je dobije samo onaj „ko je najviše ili najbolje doprineo bratimljenju nacija. Ako potražimo motive dvojice političara za Briselski sporazum, pokazuju se pragmatizam u pogledu sopstvenih mogućnosti i oportunizam u pogledu približavanja Evropskoj uniji. Ne oseća se volja za stvarnim pomirenjem.“

„Do jeseni – kada se dodeljuje nagrada – ima vremena da se i ta volja pokaže. Primer za to bi mogla da bude nedovršena srpska crkva usred Prištine. Crkva je izgrađena posle 1995. kao simbol vladavine i posle rata je više puta oštećena i skrnavljena. Albanski političari na Kosovu s vremena na vreme najavljuju njeno rušenje, što izaziva bes i proteste sveštenstva. Dovršavanje crkve u gradu u kome više nema Srba bilo bi apsurdno; njeno rušenje bi bio udarac na verski mir. Šta činiti? Napraviti od nje centar za susretanja? Muzej albansko-srpskog suživota? Trebalo bi Dačiću i Tačiju dati zadatak da izrade odgovarajući projekat. Ako nađu rešenje, možda će zaista zaslužiti Nobelovu nagradu“.