Nemačkoj industriji sve više nedostaje aluminijum, sirovina koja je neophodna za proizvodnju automobila, mašina, građevinskih elemenata i brojnih drugih proizvoda. Aluminijum je pritom jedan od najpogodnijih materijala za reciklažu: može se iznova prerađivati i koristiti gotovo bez gubitka kvaliteta, a za njegovu sekundarnu proizvodnju potrebno je čak oko 95 odsto manje energije nego za proizvodnju iz primarne sirovine. Uprkos tome, nemački proizvođači suočavaju se s paradoksom: dok im je reciklirani aluminijum sve potrebniji, velike količine aluminijumskog otpada napuštaju Evropu i završavaju na drugim tržištima.

Prema podacima iz industrije, iz Evrope se godišnje izveze više od 1,2 miliona tona recikliranog aluminijuma. Za proizvođače to znači da vredna sekundarna sirovina, umesto da ostane u evropskom proizvodnom ciklusu, odlazi tamo gde za nju postoji potražnja i gde kupci mogu da ponude konkurentnije uslove. Industrija upozorava da Evropa tako istovremeno gubi dragoceni materijal, energiju već uloženu u njegovu proizvodnju i deo sopstvene industrijske konkurentnosti. Paradoksalno, otpad koji bi mogao da smanji zavisnost evropske privrede od uvoza sirovina postaje roba koju Evropa sama izvozi.