Prva vrsta dozvole jeste tzv. „aufenthaltserlaubnis“, dakle dozvola boravka koja je vremenski ograničena. Ovu vrstu dozvole dobijaju mahom oni koji su u Nemačkoj radi usavršavanja ili školovanja. Međutim, ona se dodeljuje i iz humanitarnih ili političkih razloga.

Stranci koji su uživali status azilanata i kojima je zakonski taj status potvrđen, dobijaju stalnu boravišnu vizu, takozvani “niederlassungserlaubnis”. Uslov je, međutim, da su prethodno imali ograničeni boravak od najmanje tri godine.

Slična pravila važe i za bračne partnere nemačkih državljana koji žele da žive u Nemačkoj. S druge strane, bračni partneri stranih državljana koji žive u Nemačkoj moraju da ispune dodatne uslove. Jedan od njih jeste da jedan od partnera već ima neograničeni boravak.

Pod posebnim uslovima, privremeni boravak može se preinačiti u stalni. I to onda kada je osoba u Nemačkoj već pet godina, samostalno zarađuje za život i govori nemački jezik.

Stalni boravak je vremenski neograničen i omogućava stranom državljaninu da dobije radnu dozvolu. Strancu je time omogućeno da učestvuje na tržištu rada uz, doduše, mala ograničenja. Strani državljani ne mogu biti činovnici, a i u velikom broju slučajeva ni lekari. Važni uslovi za dobijanje boravišne vize jesu: osigurana egzistencija, nepostojanje razloga za izručenje u zemlju porekla i da boravak ne ugrožava interese Nemačke.

Posebna pravila

Za građane zemalja članica EU važe posebna pravila. Oni imaju pravo da žive u Nemačkoj, u njoj studiraju i rade. Njima se dodeljuje specijalna dozvola boravka koja u početku najčešće važi pet godina. Nakon pet godina oni mogu da podnesu zahtev za dobijanje stalne boravišne vize.

Posebna vrsta vize izdaje se osobama koje nemaju nameru da se u Nemačkoj zadržavaju duže. Najčešće su to tranzitne vize ili vize radi posete koje se izdaju na period od godinu dana, s tim da vlasnik vize u Nemačkoj može da boravi do šest meseci.

Autor: S. Sand / Z. Dragićević

Odg. urednica: I. Ivanović