Sedam vrsta evro-banknota otelovljuje zajednički motiv „epohe i stilovi u Evropi“. One predstavljaju arhitektonske stilove iz sedam epoha evropske kulturne istorije. Na svakoj novčanici nalazi se na prednjoj strani kapija, a na naličju most, kao tipični građevinski objekti na kojima može da se prati smenjivanje epoha. Dakle – nema konkretnih građevina koje se stvarno negde mogu videti. Osim toga, na strani na kojoj se nalazi most nacrtana je i karta Evrope, Smislio ih je austrijski umetnik Robert Kalina. Na novčanici od 5 evra kojom diminira siva boja, predstavljena je klasika. Banknota od 10 evra je crvenkasta i predstavlja rimski period, sa karakterističnim mostom i kapijom sa nadvijenim lukom.

Specijalni papir za novčanice

Novčanica od 20 evra je plavo tonirana i može da nam posluži kao slikovni primer gotskog stila. Renesansa je na pomenuta dva objekta prikazana na - narandžastoj - novčanici od 50 evra. Novčanica od 100 evra, kojom dominira zelena boja, slika je kapije i mosta iz doba baroka i rokokoa, žuta od 200 evra nam pruža uvid u arhitekturu od gvožđa i stakla, dok je najvrednija novčanica, ona od 500 evra, poslužila za predstavljanje moderne arhitekture a njena dominantna boja je ljubičasta.

Za proizvodnju evro-novčanica koriste se specijalni papir od vunenih vlakana, tako da one nisu glatke, a ni kao krpa, već imaju dobar „hvat“.

Sigurnosna nit na novčanicama

Vodeni žig se nalazi sa obe strane na delu novčanice ne kome nije ništa odštampano. Tu je i sigurnosna nit koja se proteže čitavom širinom novčanice, a postoje i znakovi koji kada se gledaju normalno deluju kao da su nepotpuni i tek kada se novčanica postavi u kontrasvetlu vidi se da u stvari formiraju oznaku vrednosti. Na novčanicama od 50 evra naviše nalazi se i sloj koji izgleda kao metalna folija a pri pažljivom posmatranju prema svetlu sadrži hologram sa vrednošću novčanice u više boja i arhitektonskim simbolom kojim je oslikana.