Još u proleće je rumunskipolitičar Rareš Bogdan glasno upozoravao da je TikTok postao platforma za ekstremističke poruke pa je pozivao da se to hitno reguliše ili da se zabrani politička propaganda.

„Ako ne preduzmemo ozbiljne korake, mogli bismo da postanemo žrtve manipulacije“, izjavio je on tada. Tada se malo ko obazirao na Bogdanova upozorenja.

Ekstremni uspeh na Tiktoku

Ekstremni desničar, fundamentalista i rusofil Kalin Đorđesku (62) nije u predizbornoj kampanji za predsedničke izbore učestvovao u televizijskim debatama.

Ni jedna partija nije ga podržavala, imao je veoma loše rezultate u anketama. Prema sopstvenim navodima – nije ulagao novac u kampanju. Državni tužilac ispituje istinitost te tvrdnje.

Postavlja se pitanje zašto je predizborna kampanja koja se usredsredila na TikTok bila tako uspešna.

Na platformi koju koriste pretežno mladi ljudi Đorđeskuovi snimci imali su milione pregleda. A pre izbora je njegov kanal pratilo svega 120 osoba. U međuvremenu ima ih skoro pola miliona.

Kako je ovaj političar uspeo da postigne te brojke i kako je proizveo toliko sadržaja da bude sveprisutan na TikToku?

Preklapanja kod haštagova

Uprkos činjenici da je Ustavni sud poništio izbore na kojima je Đorđesku bio pobednik prvog kruga, ljudi koji se bave ovom problematikom sve do danas pokušavaju da daju odgovor na pitanje kako je sve to bilo moguće.

Jedna od njih je Madalina Vojnea, ekspertkinja za digitalnu oblast pri nevladinoj organizaciji Ekspertni forum u Bukureštu. Ona je izvršila analizu haštagova koji su važni za algoritme i domet.

I ustanovila je da haštag koji koristi Đorđesku ima velike podudarnosti sa haštagom za zemlju Rumuniju. Više od 30 odsto objava sa #Romania bili su označeni i Đorđeskuovim imenom.

Ova stručnjakinja kaže da je izuzetno teško da se postigne tolika podudarnost sa tako važnim haštagom.

Uočljive indicije

Đorđesku je to ipak postigao. Moguće je da je to urađeno uz pomoć autonomnih kompjuterskih programa – botova – koji ispunjavaju definisane zadatke.

Prema podacima rumunske obaveštajne službe, uoči prvog kruga predsedničkih izbora aktivirano je 25.000 profila na TikToku.

Osim toga navodno su vrbovani i eventualno plaćeni brojni ekstremni desničari i influenseri. Sada neki od njih tvrde da su dobrovoljno pomagali Đorđeskuu.

Do sada je u policijskim racijama pretraženo nekoliko kuća. Istraga se vodi zbog „izbornog podmićivanja, pranja novca i manipulacije podacima“.

Da li je Đorđeskuova kampanja finansirana ilegalno?

Vojnea ukazuje na sve jasnije indicije da je novac za marketinške firme u Rumuniji stizao iz Rusije. Ko god da je planirao, finansirao i sproveo kampanju, uradio je to strateški pametno, pošto devet od ukupno 18 miliona Rumuna imaju pristup TikToku.

Aplikacija je kao svugde u svetu posebno popularna kod mladih. Za njih je to važan, delom i najvažniji izvor informacija i stavova.

Ali uoči izbora Đorđesku nije dopreo samo do ljudi u zemlji već i do Rumuna u inostranstvu. Njih je nekoliko miliona, samo u Nemačkoj ih je 900.000. Vojnea je konstatovala i velike podudarnosti u aktivnostima rumunske dijaspore i Đorđeskua na TikToku.

Veliko nezadovoljstvo vladajućim partijama

Bez obzira da li žive u zemlji ili u inostranstvu, brojni Rumuni su ionako bili skloni radikalnim političkim snagama, pa ih nisu morali previše ubeđivati.

Oliver Jens Šmit, profesor na Katedri za istočnoevropsku istoriju Univerziteta Beč, podsetio je na masovno nezadovoljstvo Rumuna: „Mnogo je ljudi koji su duboko razočarani korupcijom i lošim upravljanjem resursima, a za to krive etablirane partije i institucije.“

To se pre svega odnosi na nominalno partiju PSD, koja je po imenu socijaldemokratska ali se može označiti kao levo-nacionalistička. Ona je na vlasti skoro kontinuirano u poslednje tri decenije.

Nove su i snažne proruske tendencije u pravoslavnoj crkvi koja ima veliki uticaj. A poverenje u državu je znatno opalo.

Osim toga, stopa nezaposlenosti iznosi dvadeset odsto, u mlađoj populaciji je još veća.

Šmit kaže da je upravo toj starosnoj grupi Tiktok poslužio kao „sredstvo kojim vesti mogu da se potenciraju. Velika prijemčivost na osnovu frustracije, razočarenja, besa naročito je bila prisutna kod ljudi koji su morali da odu u inostranstvo.“

„Ni u jednoj zemlji se ne čita manje“

Stručnjaci upozoravaju da je u videu teže uočiti pogrešne i lažne informacije nego u pisanim sadržajima ili knjigama. A one u Rumuniji skupljaju prašinu.

Šmit kaže da ne postoji ni jedna zemlja u Evropskoj uniji u kojoj se manje čita. Jedno istraživanje Svetske banke iz 2021. je konstatovala veoma niske prosečne vrednosti, na primer, dnevno vreme provedeno u čitanju je u proseku kod Rumuna ispod pet minuta.

To je verovatno i razlog što je Rumunija po broju fakultetski obrazovanih ili stručno kvalifikovanih ljudi takođe na evropskom začelju.

Naročito je nizak broj osoba sa univerzitetskom ili stručnom diplomom među muškarcima. To pogoršava njihove izglede da pronađu dobar posao i izgrade karijeru. Tako se zatvara krug bez izlaza.

Šengen kao dobar znak

Prošle nedelje je Rumunija konačno u punom opsegu pristupila Šengenskom sporazumu. To znači da će građani ove zemlje od januara imati bitne olakšice na putovanjima, a i ekonomska razmena će biti jednostavnija.

Ipak, ovaj korak je povezan sa dugotrajnim poniženjem. Iako je zemlja odavno ispunila sve uslove, Austrija je bila uložila veto i dugo se držala toga.