Pod stablima trešanja u avenijama i parkovima u Japanu korona-virus je i ovog vikenda bio bar naizgled daleko. Ljudi su sedeli u hladovini, na pikniku, pili pivo i fotografisali se. „Hanami, tradicija posmatranja trešnjinog sveta, za nas Japance najvažnija je stvar u godini“, kaže jedan radnik u parku Ueno u Tokiju.

Kontrast u odnosu na Evropu ne može biti veći. Japan je do sada prijavio oko 1.600 osoba zaraženih korona-virusom, preminule su 52. Brojke bi morale da budu daleko veće, jer je Japan gusto naseljen, ima veliki broj starijih ljudi i veoma tesne kontakte sa susednom Kinom. U januaru je 925.000 Kineza doputovalo u Japan, u februaru ih je bilo samo 89.000. Uprkos tome, vlada u Tokiju preduzela je odgovarajuće mere. Premijer Šinzo Abe naredio je da se dve nedelje uoči praznika zatvore škole, a sve manifestacije su otkazane. Istovremeno, prodavnice i restorani ostali su otvoreni, a samo manji broj Japanaca radi od kuće.

Nepoverenje u vladu zbog Fukušime

Slabo širenje virusa Covid-19 u početku je izazvalo sumnju da se istina zataškava. „Na početku nuklearne katastrofe u Fukušimi vlada nije htela da prizna topljenje nuklearnih štapova, tako da danas vlada veliko nepoverenje prema zvaničnim podacima“, kaže sociološkinja Barbara Holthus iz Nemačkog instituta za japanske studije u Tokiju.

-pročitajte još: Šveđani to rade drugačije

Iako ima kapacitet za dnevno uradi 6.000 testova, Japan je do pretprošle nedelje uradio samo 14.000 – 20 puta manje nego u Južnoj Koreji, koju je pandemija korona-virusa teško pogodila. „Ispituju se samo pacijenti s najtežim simptomima“, kaže virolog Masahiro Kami s Instituta za istraživanje medicinskog upravljanja.

Politikolog Koiči Nakano smatra da je premijer Abe do poslednjeg trenutka želeo da Japan bude sigurna zemlja kako ne bi izgubio Olimpijske igre. One su u međuvremenu ipak otkazane.

Stručnjaci pri japanskom Ministarstvu zdravlja takve kritike kategorički odbacuju: testovi se ne obavljaju po čitavoj zemlji zato što se naglasak stavlja na mesta gde bolest najčešće izbija. Tako je npr. nakon izbijanja zaraze u jednoj osnovnoj školi na severu ostrva Hokaido donesena odluka da se tamo sve škole zatvore i da se proglasi vanredno stanje. Nakon tri nedelje virus je prestao da se širi.

„Mali broj testova trebalo bi da omogući da medicinska sredstva ostanu dostupna za teže infekcije“, kaže nemački politikolog Sebastijan Maslov sa univerziteta u Tokiju.

Naklon umesto rukovanja

Poznavaoci prilika u Japanu ukazuju na još neke specifičnosti. Prvo, naklonom se smanjuje rizik od infekcije, nema rukovanja niti ljubljenja u obraz. Takođe, stanovništvo se od ranog detinjstva disciplinovano pridržava elementarnih higijenskih pravila. „Pranje ruku, ispiranje grla sredstvom za dezinfekciju, ali i nošenje maski deo su naše svakodnevice, za to nije potreban korona-virus“, kaže jedna Japanka, inače majka dvoje dece. Zato je od februara bilo lako preći na anti-infekcijski modus. Otada su na ulazima u sve prodavnice i druge ustanove postavljena sredstva za dezinfekciju ruku. Nošenje maski postalo je građanska dužnost.

-pročitajte još: Uzrok zaraze: Ne radi se o krivici, već o odgovornosti

Još pre novog korona-virusa, u Japanu je godišnje korišćeno 5,5 milijardi maski za lice, dakle 43 maske po osobi. Potražnja za zaštitnim maskama toliko je porasla da ih je u prodavnicama ponestalo. Nove količine prodaju se racionalizovano, ispred prodavnica ljudi strpljivo stoje u redovima. Mnoge prodavnice nude komade tkanine i filtere za kafu s uputstvima za izradu sopstvenih maski.

„Japanci su očigledno dobro shvatili da infekcija može da prođe i bez simptoma“, kaže nemački poslovni čovek Mihael Paume, koji već dugo živi u Japanu. „Stavite masku kako biste zaštitili druge i kako sami ne biste drugima preneli viruse.“

Maske su se i ranije nosile

Čini se da masovna upotreba zaštitnih maski u Japanu usporava širenje virusa. To ukazuje nagli pad broja obolelih od gripa u sedam nedelja od epidemije Sars-CoV-2. „Maske smanjuju prenos kapljica i aerosola s virusnim materijalom“, potvrdilo je ranije pet zapadnih lekara u svojoj naučnoj studiji. Među njima su Fabijan Svar iz istraživačke grupe „Cezar“ iz Bona, kao i Matijas Samvalda s Medicinskog fakulteta u Beču. Dakle, osim držanja odstojanja od drugih ljudi i pranja ruku, zaštita za usta i nos mogla bi da igra važnu ulogu u usporavanju širenja virusa. „Mali broj infekcija u zemljama poput Japana to je dokazao“, istaklo je pet naučnika.

S obzirom na taj uspeh, japanski premijer Abe ipak nije proglasio vanredno stanje, a Japanci su se malo po malo vratili u svakodnevicu. Škole polako počinju da rade, a đaci u njima sede na odgovarajućoj udaljenosti i u provetrenim učionicama. Otvoreni su i prvi zabavni parkovi. Ipak, vlada i dalje strahuje od eventualnog drugog talasa zaraze. Zato bi početkom nove školske godine, početkom aprila, mogle da počnu da rade samo škole u područjima u kojima nema obolelih. Veće manifestacije još uvek se ne održavaju.

Fokus je sada stavljen na opasnosti od ljudi iz inostranstva. Nakon Južnokorejanaca i građani zemalja EU nemaju pravo ulaska u Japan. U zemlju mogu da uđu samo oni koji imaju dozvolu boravka u Japanu, ali moraju da najpre provedu 14 dana u karantinu. Prema nezvaničnim informacijama, vanredne mere su za sada ograničene do kraja aprila.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android