Laboratorija u kojoj nekoliko naučnika na univerzitetu Zapadna Virdžinija u Morgentaunu ispituju motore, ali i rade na mobilnim modelima budućnosti, skromno je zdanje smešteno između studentskog doma i jednog gradilišta. Danijel Karder je šef Centra za alternativna pogonska goriva, motore i izduvne gasove (CAFEE) i stoji na čelu male grupe od ukupno osam inženjera-naučnika kojima su motori i pogonska rešenja strast. Institut je mali i čak ni svi studenti na univerzitetu ne znaju da on uopšte postoji. Ali to bi se moglo da se promeni. Karder pokazuje garažu kojoj su smeštena četiri motora. Na spratu iznad garaže nalazi se prostorija koja služi za ispitivanje izduvnih gasova koji nastaju sprat niže. Sam centar ispitnog postrojenja je mali i staje u prtljažnik automobila. Jedan takav upravo se ispituje na dvorištu instituta.

„Smrdi od početka“

Izveštaj o kojem poslednjih nedelja bruji čitav svet, objavljen je još sredinom prošle godine. U izveštaju se radilo o terenskom ispitivanju četiri vozila: tri marke Folksvagen i jednog BMW-a. Naučnici su tim vozilima prevalili stotine kilometara uzduž zapadne obale SAD i došli do zapanjujućih rezultata: količine štetnih gasova bile su višestruko veće od onih u laboratoriji. Kako kaže Karder, oni zapravo nisu tragali za prevarom, već su samo hteli da dokažu da automobili u SAD, gde važe mnogo strožija ekološka pravila, funkcionišu isto tako dobro, kao i u Evropi. Ali tada je stvar u svoje ruke preuzeo ured za zaštitu okoline EPA i rezultat je poznat. Pritom je i početna inicijativa o ispitivanju emisija izduvnih gasova došla od Međunarodnog veća za čisti saobraćaj (ICCT), isto tako male organizacija kao što je i CAFEE. „Odmah smo znali da tu nešto smrdi“, kaže Džon Džerman iz ICCT.

Čudno ponašanje Folksvagena

Postavlja se pitanje zašto je prošlo toliko vremena pre nego što su rezultati dospeli u javnost. „EPA je Folksvagenu ukazala na nepravilnosti u testu na šta je Folksvagen reagovao povlačenjem nekoliko vozila u radionice zbog, kako su rekli, problema sa softverom. Nakon toga, ponovo su uočene nepravilnost“, priča Džerman. Ono što ni njemu ni ostalim naučnicima nije jasno, jeste zbog čega Folksvagen nije iskoristio priliku da pravovremeno reaguje i tako se izvuče iz velikog skandala. Sve je moglo da prođe neopaženo. „To je potpuno nejasno. Oni su neprestano pokušavali da zataškaju celu stvar“, kaže stručnjak sa ICCT. Drugo pitanje, naime zašto prevara nije otkrivena tolike godine iako Folksvagen od 1999. prodaje automobile sa „prevarantskim softverom“, leži u činjenici, kako objašnjavaju naučnici, da je u SAD u upotrebi vrlo malo Folksvagenovih vozila na dizel. „Zbog toliko malo vozila, nije se isplatilo testiranje na terenu“, objašnjava Džerman.

Ali to se u međuvremenu promenilo. Državni ured EPA ima mnogo veća ovlašćenja od institucija u Evropi i može da izriče visoke kazne. U slučaju Folksvagena radi se o 18 milijardi dolara. ICCT i CAFEE će u budućnosti češće sarađivati s vlastima kako bi se slični skandali otkrili mnogo brže.