Ipak, teretni brod sa bezglutenskom testeninom je sada na putu. Pet dana brod plovi iz Paname ka La Gvajri, „kapiji Venecuele", karipskoj luci udaljenoj svega 20 kilometara od glavnog grada Karakasa. Njegov dolazak se željno iščekuje. Jer nikada do sada se ova posebna vrsta testenine koju proizvodi Tilo Šmic nije prodavala tako dobro.
Nemačko-venecuelanski preduzetnik kaže za DW: „Poslednjih dana police sa testeninom u Venecueli su bukvalno opustošene. I naša testenina takođe, iako je tri puta skuplja.“

To što su se početkom januara u Venecueli formirali dugi redovi ispred supermarketa, kako bi se ljudi u ovim nesigurnim danima snabdeli najosnovnijim potrepštinama, Šmicu donosi bar malo predaha. Jer firma koju je 1996. preuzeo od oca zapravo je specijalizovana za prodaju kancelarijskog i školskog materijala.

U nevolji testenina postaje uvozni hit

U normalnim okolnostima, to je posao skoro otporan na krizu, jer su za šest miliona venecuelanskih učenika uvek potrebne sveske, olovke ili džepni računari za nastavu. Ali u aktuelnoj situaciji, u kojoj je na vlasti privremena predsednica Delsi Rodrigez budućnost zemlje neizvesna, bezglutenska testenina je za osiromašeno stanovništvo svakako bolja investicija od makaza za papir.

Ipak, Šmic ostaje optimista kada je reč o političkom razvoju: „Ne mogu da zamislim da bi ova vlada sa Delsi Rodrigez sada stupila u otvorenu konfrontaciju sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Kratkoročno, računam na stabilnost. Stanovništvo takođe neće ida izađu na ulice, ljudi se previse plaše.

Medicinska tehnika za venecuelanske bolnice na čekanju

Tilo Šmic zna šta znači balansirati u kriznim vremenima. Pre tačno pet godina, sa pandemijom korone i zatvaranjem škola, njegov sektor školskog materijala doživljava ogroman pad. Ali odustajanje nije opcija za ovog čoveka rođenog 1967. godine u Karakasu, u zemlji u kojoj su nagli usponi, ali naročito gorki padovi od Madurovog dolaska na vlast 2013. godine, gotovo deo DNK.

Šmic 2022. počinje da uvozi medicinsku tehniku iz Nemačke i prodaje je bolnicama i lekarskim ordinacijama. Međutim, ovih dana ni to nije lako, jer je međunarodni avio-saobraćaj ka Venecueli već pet nedelja obustavljen. Tako se takozvani laparoskopijski instrumenti jedne srednje velike firme iz Tutlingena, pomoću kojih se abdominalne operacije izvode minimalno invazivnim rezovima, gomilaju u nemačkim skladištima.

„Ovi instrumenti su namenjeni za dve bolnice u Karakasu i Valensiji. Kod minimalno invazivne operacije slepog creva potrebne su samo tri male rupice na stomaku. Naši klijenti su očajni, ali ni mi ne znamo kada ćemo ponovo moći da letimo. Imamo velike narudžbine u vrednosti od milion dolara, ali sada moramo da čekamo.“

To još ne ugrožava život pacijenata u Venecueli, naglašava preduzetnik. Međutim, to bi moglo da se promeni. Šmic je trenutno u izglednim pregovorima sa firmom koja želi da isporučuje aparate za dijalizu i rezervne delove u Venecuelu. Ako se sklopi posao i dođe do problema u transportu, posledice bi mogle biti dramatične.

U svakom slučaju, isporuka medicinske tehnike predstavlja ogromnu tržišnu prazninu, jer su bolnice u Venecueli beznadežno zastarele. „Od 2015. godine u bolnice se više nije ulagalo. To znači da danas imamo rendgenske aparate koji još rade, ali više nisu svetski standard. Sva oprema je stara deset, dvanaest, ponekad i četrnaest godina.“

Ljudi ostaju kod kuće iz straha od milicija Kolektivos

Šmic je ostvarivao godišnji promet od 35 miliona američkih dolara sa školskim priborom i tada čak prodavao luksuzna nalivpera u osam elegantnih Montblanc prodavnica. Sada mora da razmišlja kako da preživi naredne nedelje. U januaru i februaru plate za 45 zaposlenih mogle bi još da se isplate na vreme uprkos izostanku prihoda, ali mart će već biti teži, izračunao je Šmic.

Pre svega, zaposlenima je Šmic sada potreban kao neka vrsta duhovne podrške: „Moji ljudi se usuđuju da izađu napolje samo kada je to apsolutno neophodno, iz straha od provladinih milicija Kolektivos. Mnogi moji zaposleni nisu imali struju, što znači da nisu mogli da kuvaju i danima su se hranili hlebom i bananama. Ti ljudi sada imaju mnogo pitanja i od mene očekuju odgovore.“

Preduzetnik se nada novim izborima u Venecueli

Odgovore sada hitno mora da pruži i nova vlada Delsi Rodrigez. Posebno o tome kako namerava da obnovi oronulu naftnu industriju sa najvećim dokazanim rezervama sirove nafte na svetu.

Od njihove eksploatacije i Donald Tramp očekuje velike prihode za američke kompanije. Međutim, infrastruktura za eksploataciju „crnog zlata“ još je starija od medicinske tehnike u venecuelanskim bolnicama.

Može, dakle, potrajati još neko vreme dok rodna zemlja Tila Šmica ponovo ne stane na noge. Ipak, preduzetnik veruje u bolju budućnost Venecuele: „Pre svega potrebna nam je pravna sigurnost, jer bez pravne države nema investicija. Tranzicija sa ustavotvornom skupštinom možda će trajati oko godinu i po dana. A zatim su potrebni novi izbori.“