Raspoloženje je jadno. Dok ekonomije najvećih industrijskih zemalja sveta rastu, Nemačka ide ka recesiji. Konjuktura bi ove godine mogla da se smanji za 0,4 odsto. U istraživanju koje je sprovelo Savezno udruženje nemačkih poslodavaca (BDA) u oktobru 2023. godine, 82 odsto anketiranih preduzetnika veoma je zabrinuto za Nemačku, a 88 procenata smatra da vlada nema dobro osmišljenu strategiju za suočavanje sa krizom.

Ministar privrede Robert Habek (Zeleni) dobro razume tu kritiku. Čak je i deli. Geopolitička situacija, skupa, ali neophodna transformacija u CO2-neutralnu industriju, zapuštena infrastruktura, nedostatak digitalizacije, nedostatak kvalifikovanih radnika i mnogo birokratije… Sve to stavlja industriju pod ogroman pritisak. A industrija je, s učešćem od skoro 23 odsto produktivnosti, i dalje srž nemačke privrede.

-pročitajte još: Nemci nezadovoljni vladom, strahuju za svoju privredu

Strategija za industriju

Sredinom oktobra, Habek je na iznenađenje mnogih predstavio industrijsku strategiju. Ministar privrede na 60 strana objašnjava zašto smatra da je važno obezbediti masovnu podršku države nemačkoj privredi u narednih nekoliko godina – analogno pristupu SAD, koje su svojim Zakonom o smanjenju inflacije pokrenule investicioni program vredan skoro 740 milijardi dolara. Pored mera za borbu protiv klimatskih promena i preorijentisanja američke privrede na obnovljive izvore energije, program Vašingtona predviđa i sveobuhvatne poreske olakšice.

Habekov problem je u sledećem: njegova industrijska strategija nije prošla u vladajućoj koaliciji SPD, Zelenih i FDP. Neki su bili iznenađeni što je zeleni ministar potrčao sa ovim. Drugi to tumače kao pokušaj da se Zeleni vrate na naslovne strane na pozitivniji način, nakon debakla oko zakona o grejanju. Jer, Habekovi zahtevi za podrškom industriji prodrmali su i sindikate, tako da i oni žele pomoć države u teškim vremenima.

Šest centi po kilovat-času struje

Centralna komponenta Habekove industrijske strategije je visoko subvencionisana cena električne energije. Decenijama je to bio nemački ekonomski model: proizvodilo se na jeftinu energiju, pre svega gas iz Rusije, a gotovi proizvodi prodavali su se po visokim cenama širom sveta. Nacija je bila svetski šampion u izvozu, Made in Germany je bio pečat kvaliteta. Ali, otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, gas više ne dolazi gasovodom, već se isporučuje brodom kao skupi tečni prirodni gas (LNG).

Otada su cene energije eksplodirale, kao i cene struje, koje su sada među najvišima u svetu. Cena struje za građane u međuvremenu je 40 centi po kilovat-satu, dok industrija plaća 24 centa. Habek se već mesecima zalaže za uvođenje cene industrijske struje koju subvencioniše država od šest centi po kilovat-satu.

Mnogo tvrdih ušiju u koaliciji

Habek ne pravi time nužno prijatelje u sopstvenoj partiji. Pojeftinjenje potrošnje energije nije osnovni zahtev Zelenih. Ali, Zeleni su shvatili da društvo ne sme da se preoptereti – čak ni sa previsokim cenama energenata, jer to sve više građana tera u zagrljaj ekstremnih partija. To mišljenje dele i u poslaničkoj grupi SPD. Socijaldemokratski kancelar je, međutim, skeptičan.

Olaf Šolc strahuje da bi jeftina struja povećala potražnju i stvorila uska grla. Stručnjaci pretpostavljaju da će struja u Nemačkoj još dugo da ostane skupa. Šolc se plaši da kompanije koje bi mogle trajno da dobiju subvencionisanu energiju više neće biti pod pritiskom da svoje poslovanje transformišu u CO2-neutralno.

Habekov najveći protivnik je FDP. Za tog koalicionog partnera konsolidacija budžeta je imperativ. Novac za dodatne subvencije vredne milijarde nije uključen u planiranje budžeta ministra finansija Kristijana Lindnera (FDP).

Preduzeća i sindikati na drugom mjestu

Ali i industrija i sindikati, a ne samo Habek, upozoravaju da ne može da se radi bez subvencionisanih cena struje. Postoji rizik od „gubljenja energetski intenzivne proizvodnje, a time i srži onoga što čini nemački industrijski lanac vrednosti“, ukazao je ministar privrede na industrijskoj konferenciji u Berlinu. Upozorava se takođe i na to da će Nemačka kao lokalitet izgubiti na vrednosti.

A Savez nemačke industrije (BDI) već dugo upozorava na odlazak energetski intenzivnih kompanija u inostranstvo. To bi imalo ozbiljne posledice, kako je na industrijskoj konferenciji naglasio predsednik BDI Zigfrid Rusvurm. „Ako u Nemačkoj više ne postoji hemijska industrija, iluzorno je pretpostaviti da će se automatizacija za hemijska postrojenja i dalje dešavati u Nemačkoj.“

Ne radi se samo o spasavanju velikih kompanija, rekao je drugi predsednik Industrijskog sindikata IG Metal, Jirgen Kerner. „Mnoga srednja, porodična preduzeća trenutno više nemaju nikakvu perspektivu.“ U čitavoj zemlji vlada velika neizvesnost. Proizvodnja će biti izmeštena u inostranstvo ili obustavljena. „Imamo topionice aluminijuma koje zaustavljaju proizvodnju. Imamo livnice i kovačnice koje gube narudžbine. Radnički saveti i stečajni upravnici prijavljuju otpuštanja, stečajeve i zatvaranje preduzeća.“

Odakle će doći novac?

Na industrijskoj konferenciji nije bilo dogovora o tome kako bi mogla da se finansira subvencionisana cena električne energije. Zeleni i njihov ministar Habek otvoreni su za dodatni dug. Ne u ovom zakonodavnom periodu, jer je kočnica daljih zaduživanja deo koalicionog sporazuma, već posle narednih saveznih izbora, objasnio je Habek.

Predsednik BDI Rusvurm je, s druge strane, protiv novog zaduživanja. Država, kaže, ima problem sa izdacima. „Mislim da ćemo morati da postavimo prioritete i izdržimo ovaj sukob – šta možemo da priuštimo i šta bi bilo poželjno, a ne možemo to da priuštimo.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.