Britanac pakistanskog porekla Kuram Šazad B. nije bio nepoznanica britanskoj tajnoj službi MI5. Italijanska policija je čak upozorila britanske kolege da je docniji saučesnik u atentatu, italijanski državljanin marokanskog porekla Jusef Z, opasni islamista. I to sve uoči napada u kojem je ubijeno sedmoro ljudi.

Počinioce nisu preventivno hapsili ili ispitivali. Nisu ih ni pratili. Šef odeljenja za borbu protiv terorizma Mark Rouli pravda se tvrdnjom da ni jedan ni drugi počinilac nisu odavali utisak da pripremaju terorističke napade.

Na sličan način se pravdaju nemačke institucije u slučaju Anisa Amrija, koji je u Berlinu 23. decembra prošle godine kamionom ubio dvanaestoro ljudi. Policija je na vreme bila upozoravana. Doduše, Amri je tada živeo pod lažnim imenom Mohamed Hasa, što je jedan od ukupno 14 lažnih identiteta koje je koristio u Nemačkoj. Policija nije bila u stanju da u „Mohamedu Hasi“ prepozna Anisa Amrija.

Tereza Mej pod pritiskom

Peter Nojman,  stručnjak za pitanja terorizma sa britanskog Kraljevskog koledža u Londonu, je i nakon napada koji su se u Londonu desili u junu upozoravao na „teške propuste“. On u intervjuu za Dojčlandfunk sada podseća da je premijerka Tereza Mej šest godina bila ministarka unutrašnjih poslova, ne čineći ništa mada je jedan od napadača u tom periodu otvoreno vrbovao borce za „Islamsku državu“. On dodaje da je Tereza Mej redukovala broj britanskih policajaca za čak 20.000.

Nojman procenjuje da su obećanja britanske premijerke da će iskoreniti radikalni islam u Velikoj Britaniji samo mrtva slova na papiru. U Velikoj Britaniji, doduše, postoji antiteroristička strategija, ali za njenu realizaciju nedostaje osoblje. Osim toga, Nojman upozorava da nadzor interneta ne obuhvata one radikalizovane muslimane kojima pojedini imami u džamijama pune glavu nasilnom ideologijom. Stručnjaci odavno tvrde da je umesto interneta bolje nadgledati sve platforme ta prenošenje poruka.

Rolf Tophoven, nemački stručnjak za pitanja terorizma, smatra da je pored loših procena za greške odgovorno potpuno zakazivanje sistema ranog uzbunjivanja.

Američki autor naučnofantastičnih knjiga Filip K. Dik je ponudio rešenje koje je filmski režiser Stiven Spilberg razradio u filmu „Suvišni izveštaj“. Tri žene predskazuju na filmu napade još pre nego što su izvršeni. U toj umetničkoj viziji godine 2054. ne postoje zločini jer ne mogu biti počinjeni pošto počinioce uhapse pre izvršenja.

Nemačka savezna policija reaguje

Britanski i nemački bezbednjaci žele da se približe ovoj umetničkoj viziji. Umesto prorokovanja koriste digitalnu tehnologiju. U Nemačkoj ima 657 osoba koje procenjuju kao potencijalne islamističke teroriste. Za njihovo nadziranje razrađen je sistem „Radar-iTE“.

Ovaj računarski program je analizirao i memorisao sve detalje ranijih atentata. Na osnovu toga program razvija trostepenu procenu rizika: stepen visokog, upadljivog ili umerenog rizika. Zavisno od te procene policija reaguje od praćenja do hapšenja ili deportacije iz zemlje.

Savezna policija je sistem razvila u saradnji sa radnom grupom forenzičke psihologije Univerziteta u Konstancu. Postepeno uvođenje sistema trebalo bi u Nemačkoj biti završeno ovog leta. Šef Nemačke savezne policije Holger Minh kaže: „Ako u celoj zemlji želimo da dostignemo isti standard za nadzor potencijalnih napadača onda savezna policija i policije pokrajina moraju imati mogućnost da uvedu iste mere.“ Minh kaže da je do sada za tako nešto nedostajao jedinstveni pravni okvir.

Nemačka se sastoji od 16 pokrajina koje imaju status federalnih jedinica. U jedanaest njih je dozvoljeno nadziranje telefonske komunikacije potencijalnih terorista, njihovu šifrovanu komunikaciju mogu nadzirati u šest pokrajina, elektronski pretres svih profila dozvoljen je samo u dve. To praktično znači da radikalni islamisti mogu da odu u drugu nemačku pokrajinu i onda se nadzor prekine. Minh kaže da nemačka tako nešto sebi više ne može da priušti.

To nije lov na uverenja

Kritičari kažu da „Radar-iTE“ obuhvata samo ponašanje koje je vidljivo. Osim toga, postoji i principijelna zamerka: Da li je dozvoljeno hapšenje ljudi pre nego što su počinili krivično delo? Vodeći pravni stručnjaci, poput bivšeg predsednika nemačkog Ustavnog suda Hans-Jirgena Papira, povremeno su iskazivali razumevanje za „preventivno krivično pravo“, koje bi delovalo i pre izvršenih krivičnih dela.

Međutim, Papir kaže: „Ne bismo smeli da preterujemo i da dođemo do krivičnog prava koje obuhvata uverenja. Sve mere moraju i ubuduće biti podvrgnute pravnom principu proporcionalnosti i vrednovati isključivo dela. Naš krivični zakon procenjuje krivična dela, pa ne možemo da kažnjavamo sklonosti ili nešto za što verujemo da bi neka osoba mogla uraditi.“ On smatra da bi se zakon mogao oštrije fokusirati pripreme terorističkog krivičnog dela, uz pretpostavku da ih sudovi onda dosledno primenjuju.