Kako Ukrajini pružiti garantije trajne bezbednosti – to je pitanje o kojem se mnogo diskutuje. Od bilateralnih dogovora pa do punopravnog članstva – mogu se zamisliti različiti putevi ka cilju da se Rusija odvrati od daljih napada na tu zemlju.

Dugoročne bezbednosne garantije

Na samitu NATO u Viljnusu 11. I 12. jula, zemlje grupe G7 su složno izrazile spremnost da otvore put ka dugoročnim bezbednosnima garantijama kao i novim isporukama oružja za Ukrajinu. Te „garantije" se ne mogu porediti sa slučajem napada na Savez po članu 5 NATO-ugovora, objašnjava Ajlin Matle, istraživačica Centra za bezbednost i odbranu Nemačkog društva za spoljnu politiku.

Umesto toga, radi se o važnim merama jačanja Ukrajine kao suverene države. To podrazumeva saradnju između tajnih službi, podršku ukrajinskoj odbrambenoj industriji, obuku vojnika ili, sasvim uopšteno, privrednu potporu. Zapad je, doduše, već pomogao Ukrajini u ratu protiv Rusije, ali tu sada ima i novih elemenata. „Politički Zapad šalje Rusiji signal da je voljan da podrži Ukrajinu ne samo sada, već i na srednji i duži rok", objašnjava Matle.

Taj signal je važan. Jer, dugoročna podrška je upravo suprotnost onome čemu se nada ruski predsednik Vladimir Putin, naime, da će zemlje koje sada pomažu Ukrajini jednom prestati da to rade.

Benjamin Talis iz istog Društva primećuje: „To nije vrsta bezbednosne garantije koja će umiriti ukrajinski narod. Oni pamte Peštanski memorandum iz 1994. kada se Ukrajina odrekla atomskog oružja u zamenu za bezbednosne garantije Ujedinjenog Kraljevstva, SAD i Rusije. To očito nije bilo dovoljno da se Rusija odvrati od napada."

Izraelski model

Ukrajina, dakle, nema atomsko oružje i to je bitno razlikuje od Izraela, sa kojim u poslednje vreme često porede ovu istočnoevropsku zemlju. „Izraelski model" i nije deo NATO - podržavaju ga jedino SAD kada je reč o bezbednosti i oružju - i on funkcioniše samo zato što ta zemlja ima atomsku bombu a njeni susedi je nemaju, kaže Talis.

Savet NATO-Ukrajina

I Taloisi i Matleova smatraju da je osnivanje novog Saveta NATO i Ukrajine pozitivan rezultat upravo održanog samita. To telo će omogućiti da Kijev na ravnoj nozi razgovara sa 31-om zemljom učlanjenom u Zapadnu alijansu.

Članstvo u NATO

Pristup Alijansi bi za Ukrajinu svakako  bila najjača garantija da će biti zaštićena od Rusije. Zbog člana 5 NATO-ugovora, napad Rusije na tu zemlju bi se tretirao kao napad na sve njene članice i NATO bi bio u obavezi da je podrži.

No, upravo zbog toga bi punopravno članstvo Ukrajine u NATO bilo moguće tek kada rat u Ukrajini prođe. U završnoj izjavi samita se pominje perspektiva pristupa Ukrajine NATO. Ali to je za sada sve i nema nikakvog konkretnog plana za to.

Drugi scenariji

Benjamin Talis je ubeđen: „Pomoć Ukrajini nije nikakva dobrotvorna delatnost, već investicija u našu sigurnu budućnost u Evropi. Moramo se pobrinuti da dobijemo iguran evropski bezbednosni model koji funkcioniše." Dogovore o bezbednosti sa zemljama grupe G7 on smatra nedovoljnim baš kao što smatra i da neće biti skorog pristupa Ukrajine NATO. Zbog toga on predlaže sledeće rešenje:

„Delotvorna bezbednosna ponuda u biti mora sadržati tri stvari. Najpre, mora da štiti Ukrajinu i odvrati Rusiju od daljih napada. Drugo, mora sadržati srednjoročnu perspektivu pristupa Ukrajine NATO. I treće – mora ojačati evropsku bezbednost na širokoj osnovi. Jer, ona mora biti i u interesu država koje pružaju garantije".

To bi konkretno moglo značiti i širenje međunarodne trupe „Džoint ekspedišneri fors" (JEF). Ona postoji od 2014. I predvodi je Velika Britanija. Kada bi se tim vonim jedinicama pridružile, na primer, Ukrajina, Poljska i Francuska, kaže Talis, JEF bi postala poprilično opaka ratna mašina koja bi mogla da zastraži Rusiju.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.